.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19711/2022
18.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radivoje Kastratović, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za ortopedsko - hirurške bolesti „Banjica“ Beograd, čiji je punomoćnik Jovanka Zečević Anđelković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1938/22 od 31.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 18.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1938/22 od 31.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1938/22 od 31.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1938/22 od 31.08.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka pa je potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 98/21 od 18.04.2022. godine, kojom je stavom prvim izreke odbijen prigovor mesne nenadležnosti suda u Kragujevcu, kao neosnovan, stavom drugim izreke delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 1.184.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 700.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 600.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 500.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.04.2022. godine do konačne isplate, stavom trećim izreke odbijen tužbeni zahtev za razliku od ukupno potraživanih iznosa naknade nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti od 2.500.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove od 1.500.000,00 dinara i za pretrpljeni strah od 1.400.000,00 dinara do dosuđenih iznosa naknade nematerijalne štete za ove vidove štete iz stava drugog izreke, kao neosnovan, stavom četvrtim izreke obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 586.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijane presude je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i članova 28. i 32. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005... 57/2011), pa nema razloga koji ukazuju na potrebu novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Revizijskim navodima se ne ukazuje na neujednačenu sudsku praksu niti se u pogledu odlučivanja o visini pravične novčane naknade za nematerijalnu štetu prilažu različite odluke drugih sudova. Pored toga, razlozi revizije se u pretežnom delu odnose na bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog čega se posebno revizija ne može izjaviti i osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 31.10.2017. godine, sa tužbenim zahtevom kojim se potražuje naknada štete u iznosu od 5.900.000,00 dinara, što predstavlja vrednost predmeta spora, a vrednost pobijanog dela je 2.984.000,00 dinara što predstavlja protivvrednost 25.372,27 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, 04.02.2020. godine (1 evro = 117,6087 dinara).
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela od 2.984.000,00 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
