.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1973/2020
08.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Filipović, advokat iz ..., radi isplate stečenog bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2906/19 od 29.08.2019. godine, u sednici održanoj 08.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2906/19 od 29.08.2019. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1159/18 od 17.01.2019. godine, obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno, dok je odbijen zahtev tužilje da joj se izvrši isplata po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke u mestu plaćanja na dan isplate, otkupljuju efektivnu stranu valutu. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u izosu od 108.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, preko dosuđenog do traženog iznosa na ime naknade troškova postupka, zahtev je odbijen. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 2906/19 od 29.08.2019. godine, potvrdio prvostepenu presudu u usvajajuđem delu odluke o tužbenom zahtevu kojim je obavezan tuženi da tužilji isplati iznos od 5.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno, dok je preinačio odluku o troškovima postupka tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 179.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, u preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena. Odbijen je zahtev stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14, 78/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju, zavisi od konkretno utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, tuženi nije dokazao da postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, kao što je spor u konkretnom slučaju, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U tužbi radi neosnovanog obogaćenja podnetoj sudu 26.04.2017. godine vrednost predmeta spora iznosi 5.000 evra (620.000,00 dinara), koliko iznosi i vrednost predmeta spora koju je prvostepeni sud označio u uvodu presude i koja se revizijom pobija.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
