Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3654/22 od 18.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem i šestom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih revizijskih razloga.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u svojstvu zakupca sa Javnim preduzećem „Poslovni prostor“ u Novom Sadu, u svojstvu zakupodavca, 15.05.2007. godine zaključio ugovor o zakupu koji je imao za predmet objekat u državnoj svojini kojim raspolaže Grad Novi Sad, a koji se nalazi u ... u Ulici ... broj ..., površine 248,61 m2. Ugovor je zaključen na period od 5 godina i članom 11 ugovora predviđeno je da zakupac ne može da izvodi radove na rekonstrukciji, dogradnji, adaptaciji i sanaciji bez pismene saglasnosti zakupodavca, članom 14 da svi troškovi radova na objektu za koje je zakupodavac dao saglasnost padaju na teret zakupca i članom 15 da zakupac nema pravo da traži naknadu za eventualnu vrednost objekta do koje je došao usled investiranja zakupca. Tuženi je nakon zaključenja ugovora dva puta podneo prijavu radova na ime tekućeg održavanja objekta i potvrdama GO Savski venac, Odeljenja za građevinske i komunalne poslove od 18.09.2007. godine i 14.04.2008. godine dozvoljeno je izvođenje radova za tekuće održavanje kuće u ulici ... broj ... u .... Tužilac je u periodu od 15.05.2007. godine do 2010. godine izvodio građevinske radove na objektu. Nakon završetka radova između PD „Kjosu“ d.o.o. Beograd, kao zakupca, čiji je vlasnik tužilac i JP Poslovni prostor u Novom Sadu, zaključen je 11.09.2012. godine Ugovor o zakupu predmetnog objekta na period od 5 godina, a iste ugovorne strane su zaključile i novi ugovor o zakupu ovog objekta 03.11.2017. godine sa naznakom površine objekta 402,51 m2. Prema dopunskom nalazu veštaka građevinske struke vrednost ulaganja koja se mogu izraziti kao radovi na objektu u gabaritu objekta zakupa iznose 284.900 evra sa konstatacijom da je tužilac povećao i gabarit objekta tako što je dogradio i nadzidao objekat, te isti umesto prvobitnih 248,61 m2, sada ima površinu od 402,51 m2.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, uz odsustvo pismene saglasnosti zakupodavca za izvođenje radova na rekonstrukciji, dogradnji, adaptaciji i sanaciji objekta, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 289.813,38 evra (vrednost izvedenih radova izvan gabarita objekta i radova na izgradnji ostave i garaže). Kako je spornim ugovorom o zakupu izričito predviđeno da zakupac nema pravo da traži naknadu za eventualnu vrednost objekta do koje je došlo usled investiranja zakupca, ocenjeni su neosnovani žalbeni navodi tužioca da se tuženi neosnovano obogatio.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 289.813,38 evra, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge koje u celosti prihvata i ovaj sud.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac nema pravo na napred navedeni iznos po osnovu ulaganja u adaptaciju i rekonstrukciju prostora čiji je zakupac bio, s obzirom da je ugovorom o zakupu od 15.05.2007. godine izričito predviđeno da zakupac bez pismene saglasnosti zakupodavca ne može da izvodi radove na rekonstrukciji, dogradnji, adaptaciji i sanaciji predmetnog objekta, odnosno da zakupac nema pravo da traži naknadu za eventualnu vrednost objekta do koje je došlo usled investiranja zakupca. Tužilac je nakon zaključenja ugovora pristupio izvođenju radova i ulaganju i na taj način se, po oceni ovog suda, složio sa navedenim ugovornim uslovom u pogledu ulaganja, zbog čega tužilac u takvoj situaciji neosnovano potražuje navedeni iznos po osnovu onoga što je uložio u poslovni prostor. Dakle, tužilac se saglasio da čak i u situaciji kada dobije saglasnost od zakupodavca, sam snosi troškove izvođenja radova na objektu, bez prava nadoknade, a suprotno navodima revizije.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni sud na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke se ne bi postiglo novo tumačenje prava.

Zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka su odbijeni, jer tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, a troškovi odgovora na reviziju tuženog nisu bili potrebni za odlučivanje u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković