Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne banke“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Svetlana Anđelković Milošević, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1610/18 od 28.12.2018. godine, u sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1610/18 od 28.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1610/18 od 28.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1933/18 od 12.06.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 6. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje, sa životnim osiguranjem, bez devizne klauzule, br. ..., pa je stavom trećim izreke tužena obavezana da tužilji plati 7.919,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na glavnicu od 5.500,00 dinara počev od 17.04.2018. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev za isplatu kamate na iznos od 7.919,15 dinara počev od 17.04.2018. godine do isplate, a stavom petim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 52.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1610/18 od 28.12.2018. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP. Naime, banka ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, ali je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev usvojen i tužena obavezana da tužilji vrati naplaćeni iznos, jer tužena u konkretnom slučaju nije dokazala koji su to stvarni troškovi i na šta se odnose troškovi obrade kredita koji su tužilji naplaćeni. Tužena uz reviziju nije dostavila pravnosnažne sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnom tužbenom zahtevu, pri čemu treba imati u vidu da i eventualno drugačija odluka ne znači nužno i drugačije izraženo pravno shvatanje, s obzirom da odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, podneta je 13.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 7.919,15 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić