.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1975/2020
25.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca JT Internacional a.d. Senta, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Miljanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1299/19 od 30.09.2019. godine, na sednici veća održanoj 25.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1299/19 od 30.09.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1299/19 od 30.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Šidu P 151/17 od 12.02.2018. godine, u stavu prvom izreke, delimično je održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Šidu Iv 22404/10 od 17.01.2013. godine kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga plati iznos od 464.609,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2017. godine do isplate. U stavu drugom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca na ime zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 14.11.2008. godine do 30.11.2017. godine. U stavu trećem izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 256.283,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude.
Dopunskom presudom istog suda P 151/2017 od 30.01.2019. godine odbijen je tužbeni zahtev da se održi na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Šidu Iv 22404/10 od 17.01.2013. godine u visini preko dosuđenog iznosa od 157.355,27 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2017. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1299/19 od 30.09.2019. godine, u stavu prvom izreke, žalba tužioca se usvaja i dopunska presuda Osnovnog suda u Šidu P 151/17 od 30.01.2019. godine se ukida. U stavu drugom izreke žalba tužioca se usvaja, a žalba tuženog se delimično usvaja i delimično odbija, pa se prvostepena presuda Osnovnog suda u Šidu P 151/17 od 12.02.2018. godine : a) preinačuje tako što se ukida rešenje o izvršenju Osnovnog suda Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Šidu Iv 22404/10 od 17.01.2013. godine u celosti; b) potvrđuje u usvajajućem delu za glavni dug u iznosu od 464.609,48 dinara i zakonsku zateznu kamatu od 30.11.2017. godine do isplate; v) preinačuje u odbijajućem delu za zakonsku zateznu kamatu tako što se obavezuje tuženi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos za period od 14.11.2008. godine do 29.11.2017. godine. U stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 56.184,00 dinara, a u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Dopunskim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1299/19 od 14.11.2019. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Šidu 151/17 od 12.02.2018. godine u pogledu odluke o parničnim troškovima, pa je obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 293.313,29 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se njegova revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane odredbe zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj.
Predmet spora je isplata duga. Zaključenim ugovorom tuženi se obavezao da proizvede i isporuči tužiocu utvrđene količine duvana, dok se tužilac obavezao da tuženom po odbitku svih ulaganja u tuženog plati preostali deo cene za duvan. Po učinjenom preseku stanja tužilac je utvrdio da mu tuženi duguje iznos od 464.609,48 dinara za 2007. i 2008. godinu, budući da vrednost avansa, semena, repromaterijala, sušanje i drugih ulaganja prevazilazi vrednost naknade za isporučeni duvan. Tuženi je potpisao obračunski list br. .../... za 2017. godinu i br. .../... za 2018. godinu u kojima je konstatovana količina duvana koju je isporučio tužiocu, kao i cena repromaterijala koji je isporučen tuženom. Pravnosnažnom presudom u ovom sporu tuženi je obavezan da plati tužiocu navedeni iznos, kao i zakonsku zateznu kamatu od 14.11.2008. godine do isplate.
Polazeći od sadržine tražene pravne zaštite, načina presuđenja i datog obrazloženja, revizijski sud nalazi da u konkretnoj parnici ne postoje pitanja od opšteg interesa ili pitanja u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke kojima je na drugačiji način odlučeno u parnicama zasnovanim na istom ili bitno sličnom činjenično- pravnom osnovu, niti je na postojanje takvih odluka u sadržini ukazano zbog čega nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Suštinski, tuženi ukazuje na činjenično- pravne pojedinosti konkretnog spora koje ne opravdavaju odlučivanje o reviziji po bilo kom osnovu taksativno navedenom u članu 404. stavu 1. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nije dozvoljena.
Predmet spora je isplata duga. Tužba je podneta dana 02.06.2010. godine, a konačno je uređena dana 16.01.2018. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 464.609,48 dinara ili 4.537,00 evra.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako je vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ispod propisanog cenzusa iz odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, to sledi da revizija tuženog nije dozvoljena.
Preinačenje prvostepene odluke u žalbenom postupku nije od uticaja na dozvoljenost revizije, imajući u vidu da je prvostepena odluka preinačena samo u pogledu zatezne kamate, a što ne može biti od značaja u smislu člana 28. Zakona o parničnom postupku.
Shodno navedenom, primenom člana 413. istog zakona odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
