Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca jer postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, s obzirom na predmet tražene sudske zaštite, razloge iz kojih je odbijen tužbeni zahtev, kao i navoda iz revizije tužioca, budući da je Vrhovni kasacioni sud u više odluka izrazio stav u pogledu konkretnog predmeta tražene sudske zaštite. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud prihvatio da odlučuje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, odlučujući kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB overio je založnu izjavu pred Opštinskim sudom u Bogatiću Ov .../... dana 04.06.2007.godine, kojom se saglasio da postane hipotekarni dužnik po ugovoru o kreditu koji je tužena banka zaključila sa VV. Imovina koju je opteretio hipotekom nalazila se u režimu bračne tekovine njega i supruge GG, s kojom je bio u bračnoj zajednici od 1974. godine, sve do njene smrti 19.11.2015. godine. Tužilac je sin pok. GG i tuženog BB. U vreme davanja založne izjave kao vlasnik založene nepokretnosti u Katastru nepokretnosti bio je upisan tuženi BB.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, s pozivom na načelo pouzdanja u istinitost i tačnost podataka upisanih u javne knjige u skladu sa članom 63. Zakona o državnom premeru i katastru, zaključujući da činjenica da pok. GG nije dala saglasnost kao supružnik i titular prava zajedničke imovine na predmetnoj nepokretnosti za upis hipoteke ne povlači ništavost iste, iz razloga što je morala biti upoznata sa tom izjavom jer je nepokretnost opterećena za potrebe obezbeđenja kredita u korist srodnika pok. GG, supruge tuženog. Prema stanovištu sudova, pravilno je bilo da se u katastru nepokretnosti evidentira zabeležba o zajedničkoj svojini, a kako je navedeno u konkretnom slučaju izostalo, zakonska pretpostavka iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, ne može biti na štetu savesnog sticaoca prava na nepokretnosti.

Osnovano tužilac u reviziji navodi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava, kojim je odlučeno o zahtevu za utvrđenje ništavosti založne izjave, činjenično stanje ostalo nepravilno i nepotpuno utvrđeno.

Sporno pravno pitanje koje se postavilo u parnici je punovažnost založne izjave koju je tuženi kao supružnik pok. GG, majke tužioca, dao bez njene saglasnosti i konstituisao hipoteku upisanu na nepokretnosti stečenom u toku braka.

Pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku potpada pod poseban zakonski režim propisan odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05, 72/11-dr zakon i 6/15). Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1). Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, s tim što se u pogledu poslova redovnog upravljanja smatra da ih supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika (član 174. st.1. i 2). Suprotno, odredbom člana 174. stav 3. Porodičnog zakona je izričito propisano da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Posledica ovakvog zakonskog režima zajedničke svojine, kada je u pitanju nepokretna imovina, je pretpostavka da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima (član 176. stav 1). Takođe, važi i zakonska pretpostavka da je upis izvršen na ime oba supružnika kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176. stav 2).

Zasnivanje hipoteke kao založnog prava na nepokretnosti predstavlja akt i pravni posao raspolaganja regulisan odredbama posebnog Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br.115/05, 60/15, 63/15-US, 83/15). Prema odredbi člana 2. ovog zakona, hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koja ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Imperativnom odredbom člana 6. stav 2. istog zakona, izričito je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara. Hipoteka se zasniva ugovorom između vlasnika ili drugog lica koje ima pravo raspolaganja u smislu ovog zakona i poverioca, u čiju korist se ustanovljava radi namirenja obezbeđenog potraživanja, koji se zaključuje u pismenoj formi i sa potpisima ugovorača overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (čl.9. i 10. Zakona). Hipoteka može da nastane i kao jednostrana, na osnovu založne izjave vlasnika kojom on ovlašćuje poverioca da svoje nenamireno dospelo potraživanje naplati iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, na način propisan zakonom, i koja po svojoj formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (član 14. Zakona).

U konkretnom slučaju, osporenom založnom izjavom tuženog BB supružnika tužilje pok.GG, majke tužioca, ustanovljena je stvarna zaloga na nepokretnostima koje, saglasno odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, predstavljaju zajedničku imovinu supružnika, protivno zabrani samostalnog raspolaganja izrečenoj odredbom člana 174. stav 3. istog zakona. Zasnivanje hipoteke na predmetu zajedničke bračne imovine od strane jednog supružnika zajedničara, upisanog kao jedinog vlasnika u javnim knjigama, bez pismenog sporazuma o deobi odnosno bez pismene i overene izjave o saglasnosti za takvo raspolaganje od strane drugog supružnika zajedničara, predstavlja ništav pravni posao, protivan prinudnim propisima člana 174. stav 3. Porodičnog zakona i člana 6. stav 2. u vezi čl.9. i 10. Zakona o hipoteci.

Nedostatak overene pismene izjave supruge kao nosioca prava nepodeljene zajedničke svojine hipotekovane nepokretnosti, date jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom (u smislu člana 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci u vezi člana 174. stav 1. Porodičnog zakona) ne može se nadomestiti pretpostavkom o prećutnom saglašavanju ili naknadnom odobravanju. U situaciji kada između supružnika nije zaključen bračni ugovor, a ni pismeni sporazum o deobi zajedničke tekovine, niti je o pravima supružnika na nepokretnostima odlučeno sudskom deobom, apsolutno je ništava, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, založna izjava tuženog supružnika o samostalnom raspolaganju zasnivanjem hipoteke u korist njegovog poverioca na nepokretnostima koje su u zajedničkoj nepodeljenoj imovini supružnika.

Upisom jednog supružnika kao vlasnika nepokretnosti ne čini ga isključivim nosiocem prava svojine na celoj nepokretnosti, ni u nedostatku zabeležbe o postojanju zajedničke bračne svojine. I u tom slučaju važi zakonska pretpostavka o postojanju upisa prava svojine na oba supružnika u skladu sa izričitom odredbom člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, koja u spornom pravnom odnosu nije oborena validnim dokazima. Zato, oboriva pretpostavka o tačnosti podataka o nepokretnostima i pravima na njima upisanim u katastar nepokretnosti, u smislu člana 6. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br.83/92...101/2005), važećeg u vreme zasnivanja i upisa osporene hipoteke, odnosno člana 63. sada važećeg Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br.72/2009, sa izmenama i dopunama), ne može da isključi primenu navedenih prinudnih normi materijalnog prava o posebnom režimu zajedničke svojine stečene u braku i načinu zakonitog raspolaganja tom imovinom.

U kontekstu svih prinudnih normi na koje je ukazano, zaštita od štetnih posledica netačnog upisa prava na nepokretnostima, u smislu Zakona o državnom premeru i katastru, važi samo u odnosu na savesnog sticaoca hipoteke, a ta zakonska pretpostavka o njegovoj savesnosti je u konkretnom slučaju oborena. Ovakvo pravno stanovište izraženo je i u odluci Ustavnog suda Už 6193/2018 od 19.07.2018. godine, a takođe u presudi ovog suda Rev 2569/2017 od 06.09.2018. godine i dr, tako da stav koji je napred iznet je rezultat usaglašene sudske prakse po pitanju zasnivanja založnog prava – hipoteke na nepokretnostima koje predstavljaju zajedničku svojinu.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu iznete razloge u ovom rešenju, pa će pošto utvrdi sve činjenice, doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić