Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Marije Terzić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Aranđelović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2368/2022 od 07.09.2022. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2368/2022 od 07.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2368/2022 od 07.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 18805/21 od 14.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi pravo svojine tužioca sa udelom od 1/4 i to: na kp. br. 2979/1, površine 2964 kvm, na kp. br. 2980/1 i to: zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 79 kvm, zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 73 kvm, zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 56 kvm, zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 79 kvm, zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 36 kvm i zemljište uz zgradu i drugi objekat površine 400 kvm, sve ukupne površine 723 kvm, porodična stambena zgrada broj 1, površine 79 kvm, porodična stambena zgrada broj 2, površine 73 kvm, porodična stambena zgrada broj 3, površine 56 kvm, pomoćna zgrada broj 4, površine 79 kvm i pomoćni objekat broj 5, površine 36 kvm i na kp. br. 3103 površine 240 kvm, sve upisane u LN br. ... KO ...

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2368/2022 od 07.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbačena kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv navedene presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Shodno članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine tužioca po osnovu održaja na nepokretnostima na kojima su kao vlasnici u javnoj evidenciji upisani, pored pravnog prethodnika tuženog i treća lica sa određenim udelima na nepokretnostima. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev sa obrazloženjem da, kako je tužilac tražio da je po osnovu održaja stekao idealni deo predmetnih nepokretnosti, kao tužene je trebalo da označi i ostale suvlasnike, s obzirom da su svi suvlasnici nužni suparničari. O zahtevu tužioca sudovi su odlučili uz primenu odredbe člana 211. ZPP, koja propisuje nužno suparničarstvo, a pogrešna primena odredbe procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog zakona, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Tužilac ukazuje na postojanje drugačije odluke. Međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer je doneta u odnosu na drugačije činjenično stanje.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. st. 1 ZPP.

Iz tog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5 ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je podneo tužbu radi utvrđenja 10.09.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković