.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1980/2017
24.05.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilja AA i mal. BB, koju zastupa majka – zakonska zastupnica AA iz ..., čiji je punomoćnik Martin Bačić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Robert Sabadoš, advokat iz ..., radi utvrđenja prava stanovanja, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 287/17 od 05.06.2017. godine, u sednici održanoj 24.05.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 287/17 od 05.06.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P 284/2016 od 22.03.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da tužilje imaju pravo službenosti stanovanja do 25.03.2018. godine na ½ dela nekretnine upisane u list nepokretnosti ...k.o. ..., parcela br. ... ..., zemljište pod zgradom – objektom sa 149 m2, ..., zemljište pod zgradom – objektom sa 84 m2, ... zemljište uz zgradu – objekat sa 492 m2, ukupno 725 m2, u V listu prvi deo upisano parcela br. ... zgrada broj ..., porodična stambena zgrada ... i to u vlasništvu tuženog VV. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženom da se iseli iz porodične stambene zgrade broj ..., ... i da istu isprazni od svojih stvari i lica u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, određeno je da je tuženi dužan trpeti da se u katastru nepokretnosti RGZ upiše pravo službenosti stanovanja u korist AA i mal. BB po pravnosnažnosti ove presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka od 138.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 287/17 od 05.06.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog i preinačena presuda Osnovnog suda u Subotici P 284/2016 od 22.03.2017. godine, tako što je odbijen zahtev za utvrđenje da se tužiljama do 25.03.2018. godine ustanovljava pravo službenosti stanovanja na suvlasničkom delu tuženog koji predstavlja ½ nepokretnosti upisane u list nepokretnosti ... k.o. ..., parcela br. ... ... zemljište pod zgradom – objektom sa 149 m2, ... zemljište pod zgradom – objektom sa 84 m2, ... zemljište uz zgradu – objekat sa 492 m2, te porodične stambene zgrade ... sagrađene na parceli ... . Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da se iseli iz opisane stambene zgrade i isprazni od stvari i lica u roku od 15 dana, kao i da se obaveže na trpljenje upisa prava službenosti stanovanja u korist tužilje u katastru nepokretnosti, je odbijen. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu parničnih troškova. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja AA da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka od 142.500,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja AA da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka od 33.000,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilja nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi su bivši supružnici čiji je brak razveden presudom prvostepenog suda od ...2016. godine, kojom je njihova maloletna ćerka BB, rođena ...2000. godine, poverena majci na vršenje roditeljskog prava. Tužilja AA i tuženi VV su suvlasnici na porodičnoj stambenoj zgradi površine 230 m2, svako u delu od po ½, a na istoj parceli se nalazi i pomoćni objekat od 84 m2, koji je korišćen kao poslovni prostor, ima santirani čvor i nekoliko prostorija. Porodična stambena zgrada ima dve etaže i dva ulaza, tužilja koristi sprat, a tuženi prizemlje, s tim što ne postoji fizička barijera za kretanje svih članova koji nepokretnost koriste i do delova u kojima boravi drugi suvlasnik. Tužilja BB je na školovanju u ... i u roditeljsku kuću dolazi za vikend i raspust, tuženi je ne sprečava da koristi kuću i nisu u poremećnim odnosima. Porodična stambena zgrada je fizički deljiva srazmerno veličini suvlasničkih delova i za deobu je potrebno ulaganje od preko 400.000,00 dinara, što je utvrđeno veštačenjem.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da tužilje imaju pravo stanovanja na suvlasničkom udelu tuženog, smatrajući da su za deobu kuće potrebna znatna ulaganja, pa je naložio tuženom da se iseli iz kuće.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.
Odredbom člana 194. Porodičnog zakona propisano je da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu (stav 1), pravo stanovanja traje do punoletstva deteta (stav 2), nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja (stav 3).
Pravo stanovanja – habitatio je lična službenost iz korpusa dečjih prava koje je ustanovljeno u cilju egzistencijalne zaštite deteta, radi zbrinjavanja deteta i u interesu roditelja koji vrši roditeljsko pravo. Za ostvarenje ovog prava potrebno je da budu ispunjeni uslovi propisani citiranom odredbom člana 194. Porodičnog zakona.
Imajući u vidu navedeno, po oceni revizijskog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 194. Porodičnog zakona za konstituisanje prava službenosti stanovanja u korist tužilja i za iseljenje tuženog. Naime, roditelji maloletnog deteta – tužilje BB stanuju u porodičnoj kući površine 230 m2 na kojoj su suvlasnici sa po ½ dela, a koja ima prizemlje i sprat, s tim što tužilja AA koristi ceo sprat. U tom slučaju tužilja AA, kao majka deteta nad kojim vrši roditeljsko pravo ima rešenu stambenu potrebu, a na taj način stambenu potrebu ima rešenu i maloletna tužilja, koja se školuje u ... . Pravo stanovanja jeste jedno od osnovnih prava deteta, koje je predviđeno u njegovom najboljem interesu, međutim, kako u konkretnom slučaju mal. BB ima rešenu stambenu potrebu i pritom je tuženi otac svojim boravkom u kući ne ugrožava, niti je sprečava u korišćenju cele kuće, niti remeti njeno fizičko i mentalno spokojstvo, što ne čini ni prema tužilji AA, konstituisanje prava stanovanja tužilja na celoj kući i iseljenje tuženog bi predstavljalo očiglednu nepravdu za njega kao drugog roditelja u smislu člana 194. stav 3. Porodičnog zakona. Osim toga, pravilan je i zaključak drugostepenog suda da se u ovom postupku ne rešavaju sporni imovinski odnosi bivših supružnika, zbog čega nemaju značaja revizijski navodi da ne postoji fizički podeljeni deo kuće za stanovanje tužilja i da bi bilo potpuno razumljivo da tužilje koriste celu kuću, a tuženi ceo sporedni objekat.
Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
