U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Dobrić Vladimir, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br.1556/18 od 09.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br.1556/18 od 09.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P br.249/2011 od 27.12.2017. godine, prvim stavom izreke, odbijen je prigovor litispendencije. Drugim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 15.940.056.654,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 13.454.098.934,08 dinara, počev od 01.01.2017. godine do isplate, troškove parničnog postupka po TT koliko budu iznosili kao i naknadu na osnovu nematerijalne štete u iznosu od 20.000.000,00 dinara, a po osnovu povrede ugleda i časti 30.000.000,00 dinara, odnosno ukupno 50.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.036.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br.1556/18 od 09.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužiioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju. Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...55/2014), i zaključio da revizija nije osnovana.

U obrazloženju svoje odluke drugostepeni sud se pogrešno pozvao na odredbe sada važećeg ZPP, konkretno 374. stav 2. tačka 1, 2. do 3, 5, 7. i 9. ZPP, što nije bilo od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke u postupku u smislu član 361. stav 1. ZPP.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 362. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude Agencija za privatizaciju Republike Srbije i tužilac su zaključili ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije u Beogradu, dana 30.07.2004. godine, kojim je u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Uredbom o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom, Agencija prodala 70% društvenog kapitala subjektu privatizacije društveno Autotransportnom preduzeću „Vojvodina“ Novi Sad na aukciji održanoj dana 27.07.2004. godine. Deo od 30% ukupnog iznosa kapitala subjekta je prenet na zaposlene bez naknade. Društveni kapital subjekta je procenjen na 264.822.000,00 dinara a kupac je kupio društveni kapital po ceni od 290.000.000,00 odnosno 3.975.603,50 evra, prema kursu evra na dan 30.07.2004. godine. Ugovorena je isplata cene u šest jednakih godišnjih rata u dinarskoj protivvrednosti. Godišnja rata iznosila je 662.600,58 evra. Kupac je obavezan da investira u subjekte privatizacije u osnovna sredstva, da tokom pet godina obezbedi kontinuitet poslovanja preduzeća u osnovnoj delatnosti za koje je registrovano, određena su ograničenja za prodaju osnovnih sredstava subjekta, a obavezan je i da vrati nacionalizovanu imovinu koja je u sastavu subjekta privatizacije. Shodno odredbama ugovora, ugovorne strane su zaključile dana 05.08.2004. godine ugovor o investicionom ulaganju, kojim se kupac, tužilac u ovom postupku obavezao da investira u društveno preduzeće „Vojvodina“ Novi Sad u roku od 12 meseci sa iznosom od 74.207.000,00 dinara u osnovna sredstva. Ugovorena su sredstva obezbeđena a navedena ulaganja su izvršena prema potvrdi ovlašćenog revizora i time je obaveza tužilaca kao kupca iz ugovora o prodaji društvenog kapitala koji se odnosi na investiciona ulaganja u celini izvršena.

Tužilac je kao direktor ATP „Vojvodina“ AD Novi Sad uputio pismo o svojim namerama gradonačelniku Grada Novog Sada Maji Gojković, dana 01.02.2005. godine i obavestio je Grad da je preduzeće sačinilo plan da se na parceli broj 3351 i 3352/1 izgradi autobuska stanica za međumesni, međurepublički i međunarodni saobraćaj, benzinska stanica, parking prostor za autobuse, taksi vozila, putnička vozila, uprava zgrada, službe za tehnički pregled, perionica, hotel i prodajni centar i servis „BB“ i „VV“ za Srbiju i Crnu Goru. Gradonačelnik i gradsko veće Novog Sada su 10.02.2005. godine doneli zaključke prema kojima je zadužen JP „Zavod za izgradnju grada“ da u ime Grada koordinira poslove iz nadležnosti Zavoda, a radi realizacije idejnog projekta za izgradnju autobuske stanice za međumesni i međunarodni saobraćaj, kao i da obezbedi izradu saobraćajne studije koja će pokazati opravdanost lokacije kompleksa ATP „Vojvodina“ sa stanovišta postojećih i novih saobraćajnih koridora za javni saobraćaj. Data je saglasnost za izradu tehnološkog projekta auto baze i auto stanice za ATP „Vojvodina“. Grad, odnsno gradonačelnik i ATP „Vojvodina“ su zaključili Ugovor dana 08.05.2006. godine kojim su uredili međusobna prava i obaveze u pogledu obezbeđenja nove međumesne autobuske stanice u objektu koji će graditi ATP Vojvodina, čime će se stvoriti uslovi za izmeštanje prigradskog terminala sa Riblje pijace na lokaciji u sadašnjem međumesne autobuske stanice kao i uslovi za izmeštanje sadašnje međumesne autobuske stanice na novu lokaciju, u skladu sa Generalnim planom. Ugovornice su saglasne da ATP „Vojvodina“ sopstvenim sredstvima izgradi objekat za novu međumesnu autobusku stanicu na prostoru radne zone „Sever 2“ na parceli 33.51 KO Novi Sad1 na zemljištu čiji je korisnik. Grad se obavezao da nakon što ATP „Vojvodina“ dobije upotrebnu dozvolu za novoizgrađeni objekat međumesne autobuske stanice, reguliše autobuski saobraćaj i da trase linija u gradskom i prigradskom saobraćaju i autobuska stajališta uredi u skladu sa novom lokacijom. U dopisu od 20.07.2005. godine, sačinjenom povodom prihvatanja pisma o namerama ATP „Vojvodina“ gradonačelnik je zaključio da odluka o izmeštanju terminala međugradske autobuske stanice u Novom Sadu predstavlja dugoročnu orijentaciju i trajnog je karaktera, da će se preseljenje terminala međugradske autobuske stanice provesti nakon izgradnje objekta autobaze i auto stanice na parcelama 3351 i 3352/1 KO Novi Sad 1, na kojima će se nastaviti obavljanje delatnosti međugradske stanice na novoj lokaciji.

Prema generalnom planu Grada Novog Sada do 2021. godine planirane su dve lokacije međumesne autobuske stanice i to jedna kod Železničke stanice i druga na parceli 3351 KO Novi Sad1, u radnoj zoni Sever1. Skupština grada je na sednici od 03.03.2006. godine donela odluku: lokacija međugradske autobuske stanice i prigradskog terminala, u kojoj se navodi da radi izmeštanja prigradskog terminala sa riblje pijace na lokaciji sadašnje međugradske autobuske stanice, međugradska stanica će se graditi na prostoru radne zone Sever2 na parceli 33,51 KO Novi Sad. Dana 28.02.2007. godine, Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove je donela rešenje kojim je izdata upotrebna dozvola za prvu fazu kompleksa Autotransportnog preduzeća sa dvonamenskim skloništem, peronima i nastarešnicom, parking prostorom na uglu Svetandrejskog puta i Puta Novosadskog partizanskog odreda na kp br.3351 KO Novi Sad1. Gradska uprava za saobraćaj i puteve je odredila da je za međumesnim i međunarodnim saobraćajem početno i krajnje stajalište nova autobuska stanica i odredila da se stara autobuska stanica na Bul. Jaše Tomića 6, koristi isključivo za prigradski prevoz putnika. Gradska uprava za insepkcijske poslove je donela zaključak kojim je naloženo GSP da postupi po rešenju kojim mu je naloženo da autobusku stanicu na Bul. Jaše Tomića br.6, stavi u funkciju autobuskog terminala isključivo za prigradski prevoz putnika.

ATP „Vojvodina“ je započela sa obavljanjem delatnosti pružanja staničnih usluga, ali delatnost nije ispunila očekivane rezultate, jer se međumesni i međugradski prevoz i dalje obavljao sa polascima i dolascima preko stare autobuske stanice. Iako je to bila ugovorena obaveza, da omogući izmeštanje saobraćaja na novu stanicu, tuženi je nije ispunio. Dotadašnja stanica nije prestala sa radom, a rad nove nije bio u očekivanom obimu. To se odrazilo na poslove rezultata ATP „Vojvodine“ koja je poslovala sa gubitkom. Poslovni prihodi su 2008. godine bili manji za 70% u odnosu na 2007. Imajući u vidu odnos ukupnih obaveza i vrednosti obrtne i stalne imovine, privredno društvo je postalo nesolventno i prezaduženo u visokom stepenu. Istovremeno tužilac je prema ugovoru o prodaji društvenog kapitala od 30.07.2004. godine imao obavezu da isplati cenu šest godišnjih rata, a isplatio je četiri rate, s tim što petu i šestu ratu nije isplatio ni u naknadno ostavljenim rokovima. ATP „Vojvodina“ nije ispunila obaveze ni iz Socijalnog programa. Kako kupac nije ispunio obaveze, Agencija za privatizaciju je Odlukom od 23.12.2008. godine, konstatovala da se Ugovor o prodaji društvenog kapitala povodom javne aukcije subjekta privatizacije ATP „Vojvodina“ AD smatra raskinutim zbog neispunjenja, istekom naknadno ostavljenog roka, u skladu sa članom 41. Zakona o privatizaciji. Agencija je donela odluku o prenosu kapitala ATP „Vojvodina“ iz Novog Sada Akcijskom fondu dana 12.01.2009. godine, u iznosu od 70% društvenog kapitala preduzeća.

ATP „Vojvodina“ AD je podnelo tužbu Trgovinskom sudu u Novom Sadu protiv Republike Srbije, Grada Novog Sada i JGSP Novi Sad, radi naknade štete, zbog neizvršenja ugovornih obaveza, u kom postupku je tužilac učestvovao kao umešač. Zahtev je odbijen. Presudom Privrednog apelacionog suda potvrđena je presuda u odnosu na Republiku Srbiju i JGSP Novi Sad, a ukinuta je u odnosu na Grad Novi Sad. Nakon toga je Privredni sud doneo prvostepenu presudu kojom je obavezao Grad Novi Sad da tužiocu ATP „Vojvodina“ AD isplati dug i troškove postupka. Privredni apelacioni sud je ovu presudu potvrdio.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev br.58/2013 i Pzz 1/2013 od 09.05.2013. godine preinačene su prvostepena i drugostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev jer su obe ugovorne strane po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda bile nesavesne.

Rešenjem Trgovinskog suda St 27/08 od 15.12.2008. godine, pokrenut je postupak stečaja nad ATP „Vojvodina“ AD Novi Sad. Dana 29.06.2011. godine, stečajni upravnik je podneo plan reorganizacije. Naziv subjekta je brisan i upisan novi nazi Autotransportno preduzeće „Vojvodina“ AD Novi Sad sa sedištem u Novom Sadu.

Tužilac je bio vlasnik firme „GG“ DOO i „DD“ DOO ... u kome je bio osnivač sa 100% udela, nad kojim je otvoren stečaj. Ove firme su kao jemci garantovali za vraćanje kredita po ugovorima o kreditima, koje je ATP „Vojvodina“ AD Novi Sad zaključivala sa bankama. Garancije su obuhvatile nepokretnosti u vlasništvu tih firmi u ... i ... Pored toga, tužilac je lično svojom imovinom garantovao kao jemac vraćanje kredita po ugovorima koje je ATP „Vojvodina“ AD Novi Sad zaključivala sa bankama. I ove nepokretnosti su prodate radi vraćanja duga iz ugovora o kreditu. Tužilac je bio i jemac za kredite uzete za potrebe ATP „Vojvodina“ AD Novi Sad kod ... banke, zbog čega je određeno izvršenje nad njegovim nepokretnostima u ... Ove firme tužioca otišle su stečaj usled nemogućnosti servisiranja dugova.

Tužilac je podneo prijavu potraživanja protiv stečajnog dužnika ATP „Vojvodina“ AD Novi Sad, dana 30.01.2009. godine po ugovoru o jemstvu. Podneo je i tužbu Privrednom sudu u Novom Sadu protiv ATP „Vojvodine“ u stečaju, radi utvrđivanja osnovanosti potraživanja. Zahtev je pravnosnažno odbijen, ali je u postupku pred istim sudom utvrđeno potraživanje firme tužioca „DD” DOO Beograd.

Privredni apelacioni sud je u predmetu po tužbi tužioca JGSP protiv tuženih Grada Novog Sada i ATP „Vojvodine“ AD Novi Sad, doneo presudu kojom je utvrđeno da je ništava odredba ugovora zaključena između tuženih od 08.05.2006. godine kojim je određeno da će se obezbeđenjem nove međumesne autobuske stanice stvoriti uslovi za izmeštanje prigradskog termina sa riblje pijace na lokaciju sadašnje međumesne autobuske stanice kao i uslovi za njeno izmeštanje na novu lokaciju u skladu sa generalnim planom. Revizija tuženog ATP „Vojvodina“ u ovom sporu je odbijena.

Tužilac u ovom sporu potražuje izgubljenu dobit od poslovanja autobuske stanice od 01.03.2007. godine do 31.12.2014. godine u iznosu od 1.712.225.206,71 dinar sa kamatom u iznosu od 981.091.311,78 dinara na dan 01.04.2015. godine. Ova izgubljena dobit obuhvata dobit od poslovanja stanice, prihoda od polazaka autobusa, od zakupa, iznajmljivanja reklamnog prostora, dok je očekivana dobit od poslovanja servisa za period od 01.03.2007. godine do 31.12.2014. godine 417.382.000,00 dinara odnosno 3.475.275 evra. Utvrđen je i očekivani prihod preduzeća „GG“ DOO. Tužilac potražuje štetu od prodatog zemljišta i zakupninu za poljoprivredno zemljište u .... za period od 01.03.2007. godine do veštačenja 05.05.2017. godine u ... za period od 01.03.2007. do dana veštačenja 05.05.2017. godine u iznosu od 18.639.084 evra i zbog neizdavanja zemljišta u ... u iznosu od 138.361,20 evra.

Odlučujućio o ustavnoj žalbi Už 4892/10 od 20.10.2015. godine, ATP „Vojvodina“ AD i ovde tužioca Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Prev 58/2013 i Pzz 1/2013 od 09.05.2013. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev neosnovan. Za svoje odluke nižestepeni sudovi su dali potpune i jasne razloge koje kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i revizijski sud.

Drugostepeni sud je ocenjujući navode žalbe u obrazloženju svoje odluke ocenio sve bitne navode koji su od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke u postupku, pa su neosnovani revizijski navodi da je u postupku pred drugostepenim sudom počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP.

Tužilac se u reviziji poziva na legitimna očekivanja u pogledu sticanja dobiti koju bi ostvario izvršenjem Generalnog plana Grada Novog Sada o otvaranju Autobuske stanice međugradske i međumesne koju je izgradio, pozivajući se na slučajeve “Kopeckivs Slovačka” predstavka broj 44912/98 od 28.09.2014. godine i „Dyshevavvs Rusija“ predstavka broj 7997/10 od 06.12.2011. godine i Odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u ovim predmetima, ali one su bez uticaja na donošenje drugačije odluke u ovom postupku jer se ne zasnivaju na bitno istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu. Naprotiv, u presudi „Gladviševa protiv Rusije“ sud se poziva na član 8. Evropske konvencije, a ne na fakultativni Protokol broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Odredbom člana 14. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, propisano je da se u zasnivanju obligacionih odnosa ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu (zabrana stvaranja i iskorišćavanja monopolskog položaja).

Suprotno navodima revizije tužilac nije dokazao postojanje uzročno- posledične veze između štete koju trpi i radnji tuženog da bi tuženi bio u obavezi da dokazuje da je šteta nastala bez njegove krivice (namera ili krajnja nepažnja).

Insistiranjem na realizaciji Generalnog plana, tako da međunarodni i međugradski prevoz obavlja isključivo preduzeće u vlasništvu tužioca suprotno članu 14. u vezi sa članom 103. ZOO, tužilac se dovodi u monopolski položaj u odnosu na druga preduzeća koja se bave međugradskim i međumesnim prevozom u Gradu Novom Sadu, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova, da bi izvršenje takve obaveze i dosuđivanje naknade štete bilo protivno prinudnim propisima, pre svega Ustavu (član 84.) i zakonu.

Tužilac je lice koje se bavi privrednom delatnošću, pa mu odredbe člana 14. Zakona o obligacionim odnosima nisu mogle ostati nepoznate, zbog čega je stupajući u pregovore sa Gradom Novim Sadom, o izgradnji autobuske stanice od koje bi isključivo njegovo preduzeće ubiralo profit, znao, odnosno morao znati da se time stvara monopolski položaj, pa je saglasno članu 192. ZOO, svojim radnjama doprineo nastanku štete.

Na osnovu izloženog, a kako tužilac u reviziji ponavlja navode koje je isticao u žalbi, koje su već bile predmet savesne i brižljive ocene drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tuženog i doneo odluku kao u izreci presude primenom člana 405. st.1. i 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić