Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a povrede postupka na koje tužilac ukazuje u reviziji nisu razlozi zbog kojih se može izjaviti revizija po članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 340/2014 od 13.04.2016. godine izmenjena je presuda istog suda P2 788/2013 od 17.01.2014. godine,tako da je za samostalnog vršioca roditeljskog prava nad maloletnom VV određena majka BB, ukinuta je njena obaveza da učestvuje u izdržavanju maloletne VV, a obavezan je otac AA da na ime svog učešća u izdržavanju maloletnog deteta plaća mesečno 5.000,00 dinara počev od 13.04.2016. godine pa ubuduće. Istom presudom obavezana je BB da kao majka na ime svog učešća u izdržavanju maloletnog GG mesečno plaća 8.000,00 dinara počev od 13.04.2016. godine pa ubuduće, određen je način održavanja ličnih odnosa između oca AA i maloletnog deteta VV na način kako je to navedeno u toj presudi, a presuda je postala pravnosnažna 14.07.2016. godine. Tužbu u ovoj parnici za izmenu pomenute pravnosnažne presude tužilac je podneo 22.09.2016. godine i to sa danom izvršnosti prethodno donete odluke. Narednog dana 23.09.2016. godine BB je kao izvršni poverilac protiv izvršnog dužnika AA podnela predlog za izvršenje radi oduzimanja i predaje maloletnog deteta VV izvršnom poveriocu, a predloženo izvršenje određeno je rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli I 793/2016 od 28.09.2016. godine. Izvršenje je sprovedeno oduzimanjem maloletnog deteta od oca i predajom majci 15.12.2016. godine. Ceneći okolnosti koje su bile prisutne u vreme donošenja prethodne odluke, kojom je maloletna VV oduzeta od oca, koji je do tada vršio roditeljsko pravo nad oba maloletna deteta i poverena majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava i okolnosti prisutne u vreme odlučivanja, nižestepeni sudovi nalaze da se te okolnosti nisu izmenile u meri koja bi zahtevala da se maloletno dete ponovo poveri ocu, odnosno da takva izmena ne bi bila u najboljem interesu maloletnog deteta zbog čega je tužbeni zahtev odbijen.

Odredbom člana 67. Porodičnog zakona je predviđeno da roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Ta odredba uzeta u vezi sa članom 6. stav 1. istog Zakona po kojoj je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta znači da kada sud odlučuje i o vršenju roditeljskog prava u skladu sa članom 77. Porodičnog zakona odnosno o održavanju ličnih odnosa između roditelja koje ne vrše roditeljsko pravo i maloletnog deteta po članu 61. istog zakona mora uvek da se rukovodi najboljim interesom maloletnog deteta. Taj interes je izražen u konkretnom slučaju i kroz pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 340/2014 od 13.04.2016. godine, a kojom je izmenjena ranija presuda i maloletna VV poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava uz uređenje načina viđanja sa ocem i rešavanje pitanja zakonskog izdržavanja. Da bi se ta odluka promenila, a kako to tužilac traži u ovoj parnici, bilo je neophodno, kao što to konstatuju i nižestepeni sudovi, da se promene okolnosti koje su bile presudne u vreme donošenja prethodne odluke. Međutim, u ovom slučaju tužilac je podneo tužbu za izmenu pomenute presude i pre no što je ta presuda izvršena, odnosno i pre nego što je maloletno dete faktički povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tek kada se izvrši ranije doneta presuda moguće je oceniti njene efekte po najbolji interes maloletnog deteta. Kako taj period nije protekao u ovoj parnici tužilac praktično traži da se procene okolnosti koje su bile od uticaja na donošenje prethodne odluke i on kroz reviziju osporava upravo te okolnosti kojima se sud rukovodio pri donošenju prethodne odluke tvrdeći da to nije u interesu maloletnog deteta odnosno da ne odgovara željama tog deteta, kao i da će se deca razdvojiti. Sve to je bilo predmet ocene pre donošenja pravnosnažne sudske odluke i u ovom momentu ne predstavlja novu okolnost.

S obzirom da se i ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih odluka, to je i odlučeno kao u izreci, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić