Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... čiji je punomoćnik Dragan Konjević, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž 2011/2018 od 16.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 27.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž 2011/2018 od 16.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu broj Gž 2011/2018 od 16.10.2018. godine i presude Osnovnog suda u Nišu broj P 7366/16 od 14.12.2017. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu broj P 7366/16 od 14.12.2017. godine je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 3.250.000,00 dinara, i to zbog pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 1.000.000,00 dinara, zbog pretrpljenog straha iznos od 500.000,00 dinara, na ime duševnog bola zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 1.000.000,00 dinara, i na ime duševnog bola zbog naruženosti iznos od 750.000,00 dinara. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 24.000,00 dinara, u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Nišu je presudom broj Gž 2011/2018 od 16.10.2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu.

Tužilac je protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda izjavio blagovremenu reviziju, ukazujući na potrebu za usaglašavanje sudske prakse u pogledu rokova zastarelosti potraživanja vezanih za momenat završenog lečenja tužioca i njegovih saznanja o mogućim daljim posledicama po njegovo zdravlje.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), revizija je izuzetno dozvoljenena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravana pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i ako je potrebno novo tumečenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer je pobijanom odlukom odstupljeno od ustaljene sudske prakse u pogledu računanja roka zastarelosti za naknadu nematerijalne štete vezane za dovršetak lečenja oštećenog.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o osnovanosti revizije tužioca pobijanu presudu ispitao u granicama propisanim članom 408. Zakona o parničnom postupku i ocenio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u toku 1984. godine bio na odsluženju vojnog roka u ... na civilno – vojnom aerodromu ... i bio je raspoređen na održavanju aviona. U noći 24.08.1984. godine je bio na straži, ali je po naređenju pokrivao avion MIG 21 zbog čega se popeo na krilo aviona koje je bilo klizavo jer je vazduh bio vlažan, te se prilikom zatezanja cirade okliznuo i pao. Pri padu je tužilac udario u koleno leve noge koje mu je iskočilo iz zgloba. Radilo se o teškoj telesnoj povredi unutar zglobnih struktura levog kolena u vidu kidanja (rupture), prednjeg ukrštenog ligamenta i oštećenja spoljašnjeg meniskusa. Sedam dana je proveo u kasarni u ..., a potom je hitno premešten u bolnicu VMA u ... . Tamo mu je imoblisana noga i nakon skidanja gipsa je vraćen na zadatke s tim što su mu davani lakši zadaci. Tri godine nakon povređivanja tužilac je upućen na hitnu operaciju kolena koju su obavili lekari u bolnici u ... . Tokom četiri meseca nakon operacije kretao se uz pomoć štaka i kolica, a zatim još dva meseca samo uz pomoć štaka. Odlazio je na banjsko lečenje. Poslednjih godina stanje kolena se pogoršalo, dobija grčeve u nozi. Tužilac ima 27 šavova od operacija i povreda koje je zadobio. Prema nalazu i mišljenju veštaka sudske medicine postoji uzročno posledična veza između povrede levog kolena koju je tužilac zadobio 24.08.1984. godine i izvršene operacije. Veštak se izjasnila da je operativno lečenje trajalo u kontinuitetu šest meseci, ali da tužilac periodično sprovodi fizikalno lečenje sve do danas. Ocenila je da su nastupile posledice jer tužilac nije sposoban za obavljanje teških fizičkih poslova i da je došlo do umanjenja životnih aktivnosti od 30 %, da je trpeo strah i bolove, kao i duševne bolove u pogledu estetskog izgleda. Tužba u ovoj parnici je podneta 21.06.1990. godine.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su usvojili prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog, pa su ocenili da je nastupila zastarelost zato što je do povređivanja tužioca došlo 24.08.1984. godine kada je tužilac saznao za štetu, a kako je tužbu podneo 21.06.1990. godine, da je od dana nastanka štete, pa do predaje tužbe sudu proteklo više od pet godina (objektivni rok) i da je potraživanje tužioca na osnovu člana 376. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima zastarelo.

Izloženo stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

U slučajevima naknade štete prouzrokovane povredom tela ili oštećenjem zdravlja, u vezi primene člana 376. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima (objektivni rok zastarelosti), nužno je utvrditi nastanak štete. Početak roka (nastanak štete) po pravilu se ne poklapa sa momentom oštećenja zdravlja, već najčešće sa docnijim vremenskim momentom. Kada su u pitanju duševni bolovi zbog umanjenja životne aktivnosti kao što je i ovde slučaj, rok se računa ili od momenta završetka lečenja ili od momenta kada je pouzdano utvrđeno da je pogoršanje zdravlja definitivno i neizlečivo. Tek tada se može utvrditi stepen oštećenja zdravlja, odnosno posledice koje su povrede ostavile, a koje se i manifestuju kroz umanjenje životne aktivnosti.

U konkretnom slučaju do povrede tužioca je došlo 24.08.1984. godine kada je tužilac doživeo tešku telesnu povredu unutar zglobnih struktura levog kolena u vidu kidanja (rupture), prednjeg ukrštenog ligamenta i oštećenja spoljašnjeg meniskusa. Nad tužiocem je izvršena hitna operacija u maju mesecu 1988. godine. Po nalazu veštaka medicinske struke postoji uzročno posledična veza između povređivanja i operacije tužioca. Nakon operacije tužilac je još i fizikalno lečen nekoliko meseci. Ove činjenice ukazuju da lečenje tužioca nije dovršeno ni u toku 1988. godine kada je operativno lečen. Prema tome, rok zastarelosti potraživanja iz čl. 376 ZOO, kako subjektivni tako i objektivni, počinje da teče od dana nastanka štete, a ne od dana povređivanja, pa imajući u vidu kada je tužba podneta (21.06.1990. godine) proizilazi zaključak da tužiočevo potraživanje nije zastarelo.

Nižestepeni sudovi su pošavši od pogrešne primene materijalnog prava da je nastupio objektivni rok zastarelosti za podnošenje tužbe, propustili da utvrde sve činjenice koje su od uticaja na ocenu osnovanosti tužbenog zahteva tužioca za tražene pojedine vidove nematerijalne štete, pa je Vrhovni kasacioni sud ukinuo nižestepene presude na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić