U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Brković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordan Bukva, advokat iz ..., radi utvrđenja vanbračne tekovine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4708/19 od 16.06.2020. godine, u sednici održanoj 12.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4708/19 od 16.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 11726/2013 od 13.10.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen preciziran zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilac po osnovu vanbračne sutekovine vangruntovni vlasnik ½ dela kuće sa potkrovljem ukupne površine 142 m2, sagrađene na parceli broj .../... potez ..., upisane u LN broj ... K.O. ..., vlasnik ½ dela na parceli broj .../..., potez ..., površine 5,00 ari, njiva treće klase, gradsko građevinsko zemljište, upisane u LN broj ... K.O. ... . Stavom trećim izreke, naloženo je RGZ SKN Sremski Karlovci da na osnovu ove presude izvrši upis prava svojine u korist tužioca. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 441.060,00 dinara sa zakonskom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je deo preciziranog zahteva kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je nosilac prava korišćenja na 6/10 dela parcele broj .../..., potez ..., površine 504 m2, gradsko građevinsko zemljište, upisane u LN broj ... K.O. ... . Stavom šestim izreke, odbijen je deo preciziranog zahteva tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je vangruntovni vlasnik 6/10 delova kuće sa potkrovljem, ukupne površine 142 m2, sagrađene na istoj parceli do dosuđenih 5/10, odnosno 1/2, te deo kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik 6/10 dela na parceli broj .../..., potez ..., površine 5,00 ari, njiva treće klase, gradsko građevinsko zemljište, upisane u LN broj ... K.O. ... do dosuđenih 5/10, odnosno ½.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4708/19 od 16.06.2020. godine, donete nakon održane rasprave, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, žalba tužene odbijena i prvostepena presuda ukinuta, a tužbeni zahtev tužioca delimično usvojen i utvrđeno da je tužilac po osnovu vanbračne sutekovine vangruntovni vlasnik sa 6/10 dela kuće sa potkrovljem ukupne površine 142 m2, sagrađene na parceli broj .../... potez ..., upisane u LN broj ... K.O. ..., sa pravom korišćenja navedene parcele sa 6/10 dela – u delu koji je potreban za redovnu upotrebu navedenog objekta i dok objekat postoji i da je tužilac vlasnik sa ½ dela na parceli broj .../... potez ..., površine 5 ari 00 m2, njiva treće klase, gradsko građevinsko zemljište, upisane u LN broj ... K.O. ..., dok je odbijen zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik preko dosuđenih 5/10 dela (½ dela) do traženih 6/10 dela na parceli broj .../... potez ..., površine 5a 00m2, njiva treće klase, gradsko građevinsko zemljište, upisane u LN broj ... K.O. ... . Stavom drugim, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 1.110.810,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, određeno da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su živele u vanbračnoj zajednici od 2004. godine do juna 2008. godine. Živele su kao podstanari, sa ćerkom tužene, a redovno su kod njih dolazila i deca tužioca. Troškove zakupnine i režijske troškove uglavnom je plaćao tužilac, a ponekad ih je plaćala tužena, ukoliko bi joj se obratio zakupodavac, a tužena je tada bila u mogućnosti da iste plati. Tužena je bila zaposlena u JP „...“ i obavljala je sve kućne poslove, nabavljala namirnice i kuvala. Tužilac je u vreme zasnivanja zajednice radio ... za d.o.o. „VV“, gde je upoznao tužilju, radio je u ... i otvorio svoju firmu „GG“.

Tužena je pre zasnivanja vanbračne zajednice sa tužiocem 17.06.2003. godine kupila parcelu broj .../..., površine 5 a 40 m2 u ..., na kojoj je kasnije sagrađena nepokretnost – montažna kuća. Pre zasnivanja vanbračne zajednice sa tužiocem, tužena je, kao investitor sa „VV“ d.o.o., kao izvođačem radova, zaključila ugovor o građenju objekta 20.11.2013. godine, kojim je ugovorena izgradnja porodične stambene zgrade primenom tehnologije TKZ. „...“ po sistemu „...“ za iznos od 16.460 evra i ugovorena je dinamika plaćanja bliže navedena u ugovoru i ponudi izvođača od 28.10.2003. godine. Tužena je prilikom potpisivanja ugovora isplatila prvu ratu u visini od 10%, ali, zbog nedostatka novčanih sredstava nije isplatila drugu ratu u visini od 30% od ugovorene cene, zbog čega je obavestila izvođača radova da više nema sredstava i da nije u mogućnosti da isplati ostale rate. Tužiocu se obratio vlasnik d.o.o. „VV“ i obavestio ga da tužena ne poštuje dinamiku isplate, odnosno da je uplatila samo prvu ratu, nakon čega je tužilac obavestio vlasnika d.o.o. „VV“ da je u vezi sa tuženom i da će on nastaviti da finansira izgradnju kuće, u vezi čega je i zaključen ugovor o kompenzaciji 18.03.2004. godine između tužioca i d.o.o. „VV“. Prethodno je konstatovano da je d.o.o. „VV“ zaključio ugovor o građenju objekta 20.11.2003. godine sa tuženom, da je ista isplatila prvu ratu u visini od 10% kod potpisivanja ugovora, da zbog nedostatka novčanih sredstava nije isplatila drugu ratu, da je izvestila d.o.o. „VV“ da nema više sredstava i da nije u mogućnosti da isplati ostale rate, da tužilac, kao vanbračni suprug tužene ovim ugovorom preuzima sve obaveze iz navedenog ugovora o građenju objekta od 20.11.2003. godine. Ugovorom su kompenzovana međusobna potraživanja između tužioca i d.o.o. „VV“ i konstatovano da je tužilac za potrebe d.o.o. „VV“ izradio projektnu dokumentaciju za 13 termo kuća i nadogradnju u ... ulici i overio istu u Projektnom birou „DD“ u ... u iznosu od 14.500 evra za koju sumu će d.o.o. „VV“ izgraditi i montirati termo kuću TK „... (68,03 m)“ u ... na potezu ..., na parceli broj .../... čiji je vlasnik tužena, da vrednost izvedenih radova prema ugovoru sa tuženom iznosi 16.160 evra, od koje sume je odbijen iznos od 1.640 evra, koliko je tužena uplatila pri potpisivanju ugovora, da suma kompenzacije iznosi 14.520 evra. Između tužioca i d.o.o. „VV“ 04.07.2004. godine zaključen je Aneks ugovora o kompenzaciji u kome je navedeno da je tokom izvođenja radova, na zahtev tužioca, predmet ugovora značajno izmenjen i da sada ima površinu prizemlja od 75,79 m2, potkrovlja od 67,14 m2, da prema cenovniku d.o.o. „VV“ klasik paket za kuću ... iznosi 32.660 evra, da je pre početka radova uplaćeno 1.640 evra i plaćeno kompenzacijom 14.500 evra, da se preostali iznos podmiruje novom kompenzacijom između d.o.o. „VV“ i tužioca. Konstatovano je da je tužilac za potrebe d.o.o. „VV“ izradio projektnu dokumentaciju za izmenu projekta za stambenu zgradu u ... ..., projekat izvedenog stanja za stambenu zgradu u ... ... i projekat izvedenog stanja za stambenu zgradu u ... ... i overio istu u projektnom birou „DD“ u ... u iznosu od 14.800 evra, za koji iznos će d.o.o. „VV“ izraditi i montirati termo kuću po novom projektu od 142 m2 u ... na potezu ..., na parceli broj .../..., čiji je vlasnik tužena. Vrednost izvedenih radova za navedeni objekat je smanjen za 3.300 evra (stolarija i elektroinstalacija) koji radovi su obuhvaćeni klasik paketom, ali, da će iste tužilac izvesti o svom trošku. Ugovor i aneks ugovora koje je tužilac zaključio sa d.o.o. „VV“ odnosili su se na njegove projekte urađene za d.o.o. „VV“ pre zasnivanja vanbračne zajednice sa tuženom. Tužilac je 28.06.2005. godine SZR „ĐĐ“ platio 2.470 evra za izradu i montažu drvene stolarije sa drvenim šalukatrama za predmetnu kuću. U toku trajanja vanbračne zajednice stranke su kupile parcelu koja se nalazi neposredno uz parcelu na kojoj je započeta izgradnja – parcelu broj .../... potez ..., površine 5 a 00 m2, njiva treće klase, gradsko građevinsko zemljište, upisane u LN broj ... K.O. ..., tako što je tužilac 11.09.2006. godine isplatio 1.600 evra na ime kapare, dok su ostatak do kupoprodajne cene i troškove parcelacije u ukupnom iznosu od 5.200 evra stranke zajedno donosile prodavcu, a kupoprodajni ugovor je zaključila tužena. Tužilac je tokom trajanja vanbračne zajednice prodao imovinu koju je stekao po osnovu nasleđa (dve nepokretnosti na kojima je bio suvlasnik) za iznos od 3.362.000,00 dinara (41.000 evra) i za 3.080.000,00 dinara. Tužena je 15.07.2008. godine platila 500 evra za gipsarske radove i 12.200,00 dinara za materijal na ime gipsarskih radova na predmetnoj kući, a 18.07.2008. godine iznos od 450 evra za radove na postavljanju podnog grejanja.

Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka građevinske struke stepen izgrađenosti glavnog objekta u vreme prestanka vanbračne zajednice je 75%. Vrednost građevinskog zemljišta – parcele broj .../... KO ... je 4.500 evra, vrednost parcele broj .../... KO ... 5.000 evra, ishodovanje potrebnih uslova i saglasnosti nadležnih institucija i javnih preduzeća 70.000,00 dinara, izrada projektno-tehničke dokumentacije 85.000,00 dinara, odnosno ukupno na ime dozvola i projekta 1.468,91 evro, da vrednost radova na izradi temelja iznosi 288.172,10 dinara, odnosno 2.730,97 evra, da ukupna vrednost ulaganja do prestanka vanbračne zajednice koja obuhvata placeve, dozvole, projekat, temelje, glavni objekat, pomoćni objekat i potporni zid iznosi 5.050.864,60 dinara, odnosno 47.866,41 evra, sve po cenama na dan veštačenja 04.02.2012. godine, s obzirom da je srednji kurs NBS za 1 evro iznosio 105,52 dinara, odnosno 42.866,41 evro, kada se odbije vrednost parcele broj .../... KO ... .

Prvostepeni sud, pošto je utvrdio da je predmetna kuća sagrađena na parceli broj .../..., upisane u LN broj ... KO ... i parcela broj .../... upisana u LN broj ... KO ... zajednička imovina stranaka koja je stečena tokom trajanja njihove vanbračne zajednice, zaključio da su udeli stranaka jednaki, sa kojih razloga je delimično usvojio zahtev tužioca i utvrdio da je isti suvlasnik sa ½ dela na navedenim nepokretnostima, dok je odbio, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo korišćenja na 6/10 dela parcele broj .../... upisane u LN ... KO ..., sa obrazloženjem da je tužena ovu parcelu kupila pre započinjanja vanbračne zajednice sa tuženim.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, pošto je utvrdio da su stranke živele u vanbračnoj zajednici od 2004. godine do juna 2008. godine, da je parcelu broj .../... upisanu u LN broj ... KO ... tužena kupila pre zasnivanja vanbračne zajednice sa tužiocem i da su stranke tokom trajanja vanbračne zajednice na istoj izgradili predmetnu kuću ulažući svoju posebnu imovinu, pa je imajući u vidu vrednost istih u vreme prestanka vanbračne zajednice i vrednost uložene posebne imovine stranaka u kupovinu navedene parcele i izgradnju kuće na istoj, utvrdio da je tužilac suvlasnik sa 6/10 dela na istim. U vezi parcele broj .../..., upisane u LN broj ... KO ..., drugostepeni sud, pošto je utvrdio da je ista kupljena tokom trajanja vanbračne zajednice stranaka, da ista predstavlja njihovu zajedničku imovinu, pa pošto tužilac nije dokazao da je njegov udeo u sticanju iste veći, da se pretpostavlja da su udeli stranaka jednaki, sa kojih razloga je delimično usvojio zahtev tužioca i utvrdio da je isti suvlasnik sa ½ dela na toj parceli. Ovo sve primenom člana 4, 168, 170, 180. i 191. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe Porodičnog zakona o imovinskim odnosima supružnika, na osnovu člana 191. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05). Zakonska je pretpostavka da su udeli supružnika, a stim u vezi i vanbračnih partnera u sticanju zajedničke imovine jednaka, u smislu člana 180. stav 2. istog Zakona. Članom 168. Porodičnog zakona stavom 1. propisano je da imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu, a stavom 2. da imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljuju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu. Članom 170. stav 1. istog Zakona, propisano je ako je tokom trajanja zajednice života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom dopirnosu, dok je stavom 2. propisano da ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

Kada se imaju u vidu napred citirane odredbe Porodičnog zakona i utvrđeno činjenično stanje, da su stranke živele u vanbračnoj zajednici od 2004. godine do juna 2008. godine, da je tužena pre zasnivanja vanbračne zajednice sa tužiocem kupila parcelu broj .../... upisanu u LN broj ... KO ... na kojoj je za vreme trajanja vanbračne zajednice izgrađena kuća u čiju izgradnju su stranke uložile svoju posebnu imovinu, pa kod utvrđenog da predmetna kuća u vreme prestanka vanbračne zajednice stranka nije bila završena, odnosno završeno je 75%, to je pravilan zaključak drugostepenog suda, kada se ima u vidu vrednost navedenih nepokretnosti i vrednost uložene posebne imovine stranaka da je tužiočev udeo veći, odnosno da je isti suvlasnik sa 6/10 dela na predmetnim nepokretnostima. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava i navodi revizije da je drugostepeni sud trebao da ima u vidu da je tužena završila izgradnju predmetne kuće nakon prestanka vanbračne zajednice, jer shodno članu 175. Porodičnog zakona ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da parcela broj .../... upisana u LN broj ... KO ... predstavlja zajedničku imovinu stranaka stečenu tokom trajanja vanbračne zajednice i da su udeli stranaka podjednaki, sa kojih razloga je pravilna odluka drugostepenog suda kojom je utvrđeno da su stranke suvlasnici sa po ½ dela na predmetnoj nepokretnosti.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužene i odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić