Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava shodno odredbi člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni galsnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, poravnanjem Opštinskog suda u Bujanovcu P 402/04 od 19.06.2006. godine obavezan je DP „Integral“ Bujanovac da tužiocu na ime neisplaćene zarade isplati iznos od 384.839,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.06.2006. godine pa do konačne isplate kao i iznos od 21.295,00 dinara na ime troškova postupka. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 54/2010 od 13.08.2010. godine otvoren je i zaključen stečajni postupak nad dužnikom „Integral“ DOO Bujanovac i odlučeno da po pravnosnažnosti rešenja imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije. Rešenjem Osnovnog suda u Bujanovcu R4 I 38/2016 od 29.07.2016. godine utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u postupku po predmetu istog suda I 7256/10. Rešenjem Osnovnog suda u Bujanovcu I 7526/10 od 20.04.2016. godine obustavljen je postupak izvršenja po predlogu poverioca, ovde tužioca, protiv dužnika DP „Integral“ DOO Bujanovac, zbog brisanja dužnika iz registra privrednih registara. O pravu tužioca na novčano obeštećenje u visini novčanog obeštećenja, sudovi su odlučili ceneći odredbu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužena ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i potrebu za ujednačavanjem prakse u pogledu odluke o naknadi za novčano obeštećenje. Međutim, visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema okolnostima koje su od uticaja na ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku podneta je dana 31.03.2017. godine, sa zahtevom za isplatu iznosa od 384.839,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je prema srednjem kursu NBS iznosio 123,95 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost od 3.104 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić