U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Vujin, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat iz ..., radi utvrđenja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 772/2018 od 09.03.2018. godine, na sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 772/2018 od 09.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1385/17 od 11.12.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužiljin radni odnos kod tuženog, počev od 07.07.2015. godine, prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je njen radni odnos kod tuženog prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 06.07.2015. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 138.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 772/2018 od 09.03.2018. godine, obijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je radila kod tuženog počev od 03.04.2009. godine do 31.08.2015. godine po osnovu više zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, neprekidno, izuzev u periodu od 12.07.2010. godine do 31.03.2011. godine kada je bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta. Samo u tom periodu je zaključila ugovor o radu na određeno vreme za period od 01.04.2010. do 31.03.2011. godine dok je ostalim ugovorima neprekidno radila na privremenim i povremenim poslovima. Poslednji ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključila je 19.06.2015. godine i kao po svim prethodnim ugovorima, obavljala je poslove ... u regiji... , Odeljenju za ... .... Ovaj ugovor zaključen je za period od 01.07.2015. godine, dok traju potrebe za obavljanjem poslova najkasnije do 31.08.2015. godine. Prethodni ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključila je 23.02.2015. godine. Odlukama o primeni pravilnika o oraganizaciji preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ AD od 31.10.2008. godine i 05.03.2013. godine, određene su organizacione celine direkcije, teritorijalna struktura i sva radna mesta kao najniže jedinice mikro-organizacione strukture, a u okviru službe za ... ..., Odeljenja za ... ... predviđeno je radno mesto ... za ... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da poslovi koje je tužilja obavljala po svojoj prirodi i svrsi ne predstavljaju privremene i povremene poslove predviđene članom 197. Zakona o radu koji mogu trajati najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini, već poslove za koje je postojala stalna potreba, da zaključeni ugovori po svojoj sadržini imaju sve elemente ugovora o radu propisane odredbom člana 33. Zakona o radu, da je tužilja u kontinuitetu obavljala istovrsne poslove duže od 6 godina i to poslove iz delatnosti poslodavca, pa je ocenio da njen radni angažman ima karaker radnog odnosa, i da zaključeni ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova predstavljaju simulovane ugovore na osnovu člana 66. Zakona o obligacionim odnosima koji prikrivaju ugovor o radu kao disimulovani ugovor koji važi jer su za njegovu pravnu valjanost ispunjeni svi uslovi, pa je ocenio da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa propisani članom 37. stav 4. Zakona o radu, zbog čega je i usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno usvojio tužbeni zahtev tužilje u navedenom delu, dodajući da se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, prema članu 197. Zakona o radu može zaključiti samo za poslove koji aktom o sistematizaciji poslodavca nisu sistematizovani, jer su ti poslovi po svojoj prirodi kratkotrajni i traju najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini i privremenog su, odnosno povremenog karaktera, zavisno od toga da li traju kontinuirano u jednom vremenskom periodu ili s vremena na vreme, a što sve nije bilo u konkretnom slučaju. Takvi ugovori su u suprotnosti sa Zakonom o radu, odnosno sa zakonskim ograničenjem trajanja tih ugovora, te su zaključeni ugovori protivni prirodnom propisu zbog čega su u smislu odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ništavi, te kako je tužilja u navedenom periodu radila kod tuženog na istim poslovima na osnovu više uzastopnih zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova koji simulovani ugovori prikrivaju pravno valjane ugovore o radu na određeno vreme kao disimulovane ugovore zbog toga su u konkretnom slučaju važeći ugovori o radu na određeno vreme duže od 12 meseci čime je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi cenili činjenicu da je tužilja neprekidno počev od 03.04.2009. godine, kod tuženog obavljala istovrsne poslove ... u istoj organizacionoj jedinici koji su sistematizovani Pravilnikom o organizaciji radnih mesta kod tuženog, važećem u periodu za koji su zaključeni osporeni ugovori. Osporeni ugovori su zaključeni protivno članu 197. Zakona o radu za obavljanje poslova koji ne predstavljaju povremene i privremene poslove i zato radno angažovanje tužilje ima karakter radnog odnosa. Pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da zaključeni ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova predstavljaju simulovane ugovore jer se njima prikriva ugovor o radu kao disimulovan ugovor (pravila iz člana 66. Zakona o obligacionim odnosima), jer su za njihovu pravnu valjanost ispunjeni svi uslovi, a zaključenjem ovakvih disimulovanih ugovora o radu na određeno vreme tužilja je radila kod tuženog duže od 12 meseci iako nije bilo objektivnih razloga koji opravdavaju rok ili izvršenje određenog posla ili nastupanja određenog događaja zbog čega je pravilna odluka o zasnivanju radnog odnosa kod tuženog na neodređeno vreme od datuma koji je naveo prvostepeni sud.

Tuženi u reviziji iznosi neprihvatljivo pravno stanovište o osnovanosti tužbenog zahteva tužilje i njenog radno-pravog statusa i neosnovano ukazuje da je tužba neblagovremena. Suprotno ovim navodima, tužilja je poslednji ugovor sa tuženim zaključila 19.06.2015. godine, a tužbu je podnela 24.07.2015. godine zbog čega su neosnovani revizijski navodi tuženog da je tužba neblagovremena, na osnovu člana 195. Zakona o radu. Revident previđa činjenicu da je tuženi kao poslodavac zaključio više ugovora o privremenim i povremenim poslovima suprotno članu 197. Zakona o radu jer se radilo o njegovoj potrebi za radom tužilje koja je radila kontinuirano u dugom vremenskom periodu i pri tome su ti poslovi bili sistematizovani Pravilnikom o sistematizaciji poslova. Da je tuženi imao potrebu za tužiljinim radom govori u prilog činjenica da je nakon isteka svakog zaključenog ugovora ponovo angažovao tužilju za iste poslove.

Iz navedenih razloga je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tuženog neosnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić