U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje D.V. iz K., čiji je punomoćnik P.L., advokat iz K., protiv tuženih V.H. iz K. i maloletne D.H. iz K., čiji je zakonski zastupnik otac Đ.H. iz K., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o revizijama tužilje i zakonskog zastupnika maloletne D.H. izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 214/15 od 10.06.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 18.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje D.V. iz K., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 214/15 od 10.06.2015. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija Đ.H. iz K., zakonskog zastupnika maloletne D.H. izjavljena protiv navedene presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 437/2014 od 02.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se izmeni presuda Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Kuli P2 598/2012 od 19.11.2012. godine kojom je obavezana tužilja da na ime svog učešća u izdržavanju tuženog V.H. i maloletne tužene plaća mesečno iznos od po 5.000,00 dinara i to tako da se obaveže tužilja da za oboje tuženih plaća ukupan mesečni iznos od 5.000,00 dinara počevši od podnošenja tužbe pa ubuduće redovno do 25-og u mesecu dok za to postoje zakonski razlozi, a stavom drugim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž2 214/15 od 10.06.2015. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tužilje i žalbu tužene maloletne D.H. i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedene drugostepene presude tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a zakonski zastupnik maloletne tužene revizijom pobija odluku o troškovima postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu na način propisan u članu 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da su tužilja i Đ.H. u vanbračnoj zajednici dobili dvoje dece tuženog V., rođenog .... godine, sada punoletnog i maloletnu tuženu D., rođenu ... godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Kuli P2 598/2012 od 19.11.2012. godine, deca su poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, a tužilja je obavezana da plaća mesečni iznos od po 5.000,00 dinara na ime doprinosa za izdržavanje zajedničke dece, koju obavezu nije ispunjavala, osim jednom uplatom u iznosu od 10.000,00 dinara. Tuženi V.H. je u vreme ranijeg presuđenja imao 17 godina i bio je učenik trećeg razreda gimnazije, a maloletna tužena je imala 11 godina i pohađala je peti razred osnovne škole. Tužilja je bila nezaposlena i zasnovala je novu vanbračnu zajednicu, a otac tuženih je ostvarivao zaradu iz radnog odnosa i sa tuženima živi u K., u kući na kojoj je suvlasnik. U vreme presuđenja u ovom sporu, tuženi V. je imao 19 godina i student je prve godine Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, gde živi kao podstanar. Njegove mesečne potrebe za stanovanje, odeću, obuću, higijenu i udžbenike mogu biti podmirene sa mesečnim iznosom od oko 19.000,00 dinara. Maloletna D. je navršila 13 godina i učenica je sedmog razreda osnovne škole. Njene osnovne potrebe u ishrani, odeći, obući, higijeni i udžbenicima i školskom priboru mogu biti podmirene sa mesečnim iznosom od oko 15.000,00 dinara, koje sve potrebe na mesečnom nivou podmiruje njihov otac. Tužilja je u novoj vanbračnoj zajednici rodila maloletne ćerke – bliznakinje rođene ... godine, sa kojima živi kao podstanar. Korisnik je roditeljskog dodatka u iznosu od 36.000,00 dinara i nezaposlena je. Otac maloletnih ćerki tužilje je nezaposlen i iz ranijeg braka ima dvoje dece u čijem izdržavanju ne učestvuje. Otac tuženih osim mesečnih prihoda iz radnog odnosa od 25.000,00 dinara i naknade za putne troškove od 15.000,00 dinara, kao i dečjeg dodatka od 3.300,00 dinara, nema drugih prihoda, niti je vlasnik drugih nekretnina.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo utvrđujući da se u konkretnom slučaju nisu stekli zakonski uslovi za izmenu odluke o izdržavanju zajedničke dece parničnih stranaka.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona je propisano da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Prema odredbi člana 160. stav 1. istog zakona, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja u smislu stava 2. istog člana, zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok je stavom 3. propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da su se, usled proteka vremena od donošenja ranije odluke o izdržavanju, promenile okolnosti kako na strani tužilje, tako i okolnosti na strani tuženih.

Tužilja je kako u vreme ranijeg presuđenja, tako i sada nezaposlena, ali je u međuvremenu zasnovala novu vanbračnu zajednicu u kojoj su rođene dve maloletne ćerke (... godine), sa kojima živi kao podstanar. Međutim, i potrebe tuženih su se vremenom povećale jer su sada stariji, tuženi V. je sada student na Univerzitetu u Novom Sadu gde živi kao podstanar, a maloletna D. je sada učenica sedmog razreda osnovne škole. Utvrđeno je da sve njihove mesečne potrebe podmiruje isključivo otac.

Sa navedenog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona za izmenu visine izdržavanja dosuđene prethodnom presudom. Nižestepeni sudovi su imali u vidu pre svega potrebe tuženih – zajedničke dece parničnih stranaka s obzirom na njihov uzrast, ali i mogućnosti tužilje kao dužnika izdržavanja, kao i njene lične potrebe. Pravilno je ocenjeno da novčano izdvajanje od 10.000,00 dinara mesečno neće ugroziti egzistenciju tužilje, te da, suprotno navodima revizije, neće uticati na njenu obavezu da izdržava i maloletne ćerke rođene u drugoj vanbračnoj zajednici, pri čemu obaveza da izdržava kasnije rođenu decu ne oslobađa je odgovornosti da doprinosi izdržavanju tuženih – dece rođenih u ranijoj zajednici. Dosuđeni iznosi za izdržavanje odgovaraju potrebama tuženih, kao poverilaca izdržavanja, u smislu odredbe člana 160. Porodičnog zakona, čijem izdržavanju doprinosi i otac, ne samo novčano, već i svakodnevnom negom i pažnjom. Zakonska je obaveza roditelja da izdržava svoju maloletnu decu i ograničena je samo potrebama te dece i mogućnostima roditelja, te prethodi svakoj drugoj zakonskoj obavezi izdržavanja.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije zakonskog zastupnika maloletne Doroteje Hudak u smislu člana 410. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Đ.H. je izjavio reviziju protiv rešenja o troškovima postupka, koje čini sastavni deo pravnosnažne presude kojom je okončan postupak.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. U skladu sa ovom zakonskom odredbom, uslovi za dozvoljenost revizije se cene prema uslovima propisanim članom 403. Zakona o parničnom postupku, što znači prema vrednosti predmeta spora.

Odredbom člana 28. ZPP je propisano da ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Kako revident pobija odluku o troškovima postupka, to je Vrhovni kasacioni sud odbacio reviziju kao nedozvoljenu jer eventualne mane u pogledu ovog sporednog i akcesornog potraživanja, ne mogu biti predmet revizije.

Osim toga, na osnovu odredbe člana 85. stav 3. ZPP, stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat. Prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP revizija je nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika. Đ.H. je reviziju protiv drugostepene presude, dela kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka izjavio lično. Imajući u vidu da revizija nije izjavljena i potpisana od strane punomoćnika iz reda advokata, to je ova revizija nedozvoljena.

Sa navedenog je na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.