.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 20021/2022
28.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Subotin, advokat iz ..., protiv tuženog Lovačkog udruženja „Fazan“ Gospođinci, čiji je punomoćnik Dragoslav Petrović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Novom Sadu Gž 5582/2020 od 18.10.2022. godine, u sednici održanoj 28.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Novom Sadu Gž 5582/2020 od 18.10.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Novom Sadu Gž 5582/2020 od 18.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4220/2016 od 26.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužilje delimično usvaja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete naknadi ukupan iznos od 108.446,50 dinara i to na ime totalne štete na putničkom vozilu „Pežo ..“ registarske oznake ..., sve sa zakonskom zateznom kamatom računajući od 10.06.2020. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da se preko dosuđenog u delu kojim je tužilja tražila isplatu na ime naknade materijalne štete od dosuđenih 108.446,50 dinara do traženog iznosa od 216.893,02 dinara, tužbeni zahtev tužilje odbija. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Viši sud u Novom Sadu je, presudom Gž 5582/2020 od 18.10.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbe tužilje i tuženog odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 4220/2016 od 26.06.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi primenom procesnih odredbi sadržanih u Zakonu o parničnom postupku u zavisnosti od uspeha stranaka i preduzetih procesnih radnji u svakom konkretnom predmetu, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, pošto se ta revizija može da se izjavi samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna potraživanja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Revizijom tužilje pravnosnažna presuda pobija se u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, pa je zbog toga nedozvoljena. Ovo posebno kada se ima u vidu da je ovo postupak u sporu male vrednosti u kom je isključeno pravo na reviziju na osnovu odredbe člana 479. stav 6. u vezi odredbe člana 468. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 413. u vezi odredbe člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
