.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20024/2024
09.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorana Nenković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Privredni sud u Zaječaru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zaječaru, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gžrr1 192/22 od 10.05.2024. godine, u sednici održanoj 09.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gžrr1 192/22 od 10.05.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gžrr1 192/22 od 10.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru Prr1 268/2021 od 26.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na dosuđeni iznos glavnog duga od 191.737,75 dinara u predmetu Osnovnog suda u Zaječaru Prr1 449/2019 isplati na ime zakonske zatezne kamate za period od 26.06.2019. godine do 29.09.2020. godine iznos od 24.192,16 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.234,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Zaječaru Gžrr1 192/22 od 10.05.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na dosuđeni iznos glavnog duga od 191.737,75 dinara u predmetu Osnovnog suda u Zaječaru Prr1 449/2019 isplati na ime zakonske zatezne kamate za period od 26.06.2019. godine do 29.09.2020. godine iznos od 24.192,16 dinara. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se o njenoj reviziji odluči kao o posebnoj reviziji (član 404. Zakona o parničnom postupku).
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini zatezne kamate obračunate na iznos glavnog potraživanja koje je tužilji priznato u drugom parničnom postupku (Prr1 449/2019), za period od ponošenja tužbe u tom postupku 26.06.2019. godine do prinudne naplate ovog potraživanja u postupku izvršenja dana 29.09.2020. godine.
Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene pravne zaštite i način presuđenja, te razloge iz pobijane drugostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev polazeći od utvrđena da tražena kamata nije bila deo tužbenog zahteva u prethodno vođenoj parcnici (pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru Prr1 449/2019 odbijen zahtev za isplatu kamate od 05.12.2019. godine do isplate) i da je dosuđeno glavno potraživanje bez kamate u celosti namireno, po oceni Vrhovnog suda nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje materijalnog prava u pogledu tražene kamate.
Pozivanje revidenta na suprotne prvostepene odluke donete u drugim predmetima sa sličnim činjeničnim stanjem i istim pravnim osnovom nema uticaja na ocenu izuzetne dozvoljenosti revizije jer su za ujednačavanje sudske prakse relevante suprotne odluke Vrhovnog suda.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. Zbog toga se u toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.
Tužba radi naknade štete podneta je 03.12.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 24.192,16 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena bez obzira na preinačujuću odluku drugostepenog suda.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
