Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 753/22 od 30.03.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbe tužilaca i umešača su odbijene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca, tužene i umešača za troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, umešač na strani tužilaca je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novim tumačenjem prava niti ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženje pobijane presude je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u slučaju utvrđenja ništavosti, poništaja i raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, a pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora. Ukazivanjem na izveštaj i sastav komisije sudskih veštaka i analiziranjem nalaza i mišljenja sudskog veštaka uz ukazivanje na zdravstveno stanje primaoca izdržavanja sad pok. ĐĐ, zapravo se osporava činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člna 407. stav 2. ZPP. Osim toga, umešač uz reviziju ne prilaže sudske odluke u kojima je o istom činjenično-pravnom pitanju odlučeno na drugačiji način.

Imajući u vidu izneto na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 09.05.2017. godine sa zahtevom za ništavost i poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju, bez označene vrednosti predmeta spora.

U konkretnoj pravnoj stvari se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora nije određena ni u tužbi, ni tokom postupka. Taksa na odgovor na tužbu je određena u visini od 1.330,00 dinara, dok taksa na tužbu nije određena. Prema stanovištu Vrhovnog suda, kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi niti je označena ili utvrđena naknadno do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Taksenom tarifom – tarifni broj 1. stav 1. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94....95/18), propisano je da se taksa za tužbu i protivtužbu podnetu pred sudom opšte nadležnosti plaća prema vrednosti predmeta spora: preko 10.000 do 100.000,00 dinara vrednosti - 1.900 dinara uvećano za 4% od vrednosti predmeta spora, a za odgovor na tužbu, plaća se polovina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja.

Imajući u vidu da je taksa na odgovor na tužbu određena u iznosu od 1.330,00 dinara, te da bi taksa na tužbu bila određena u iznosu od 2.660,00 dinara koji iznos odgovara vrednosti predmeta spora do 100.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenjatužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković