Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku i na osnovu sprovedene rasprave i dopunjenog dokaznog postupka pred drugostepenim sudom, dana 20.09.2011. godine zaključen je ugovor o zakupu teretnog vozila između tužioca, koga je zastupao direktor BB, kao zakupodavca i „Prevoz AA“ Novi Sad, koga je zastupao AA, preduzetnik, kao zakupca. Predmet ugovora je bio zakup teretnog vozila Fiat ducato furgon 2.3 jdt, registarske oznake ... bliže opisanog u članu 1. ugovora, na period od 3 meseca, počev od 20.09.2011. godine, po ceni zakupa od 450 evra mesečno, u dinarskoj protivvrednosti, sa uračunatim PDV-om. Ugovorom su utvrđena prava i obaveze ugovornih strana, kako je bliže navedeno u obrazloženju presude. Ugovor je snabdeven pečatom tužioca i pečatom preduzetnika AA, preduzetnika „Prevoz AA“.

Nakon potpisivanja ugovora vozilo je predato u državinu tuženom. Ugovorne strane su uspešno sarađivale, a tuženi je plaćao ugovornu zakupninu u skladu sa ovim ugovorom sve do maja 2013. godine. Tužilac je na ime zakupa vozila prema navedenom ugovoru tuženom izdao fakture sa datumima i iznosima na koje iste glase, bliže opisane u obrazloženju pobijane presude. U polisi osiguranja od autoodgovornosti „Delta Generali osiguranje“ a.d.Beograd, za osiguranika „Monus'“d.o.o. Beograd, ovde tužioca, kao datum isteka osiguranja predmetnog teretnog vozila naveden je 16.10.2013. godine. Poslove vezane za registraciju vozila tužioca obavljala je Služba logistike kod tužioca, a nakon što je istekla registracija vozila tuženi je vozilo parkirao u dvorištu svoje kuće.

Dana 09.07.2015. godine Agencija za privredne registre je brisala iz Registra privrednih subjekata, zbog prestanka obavljanja delatnosti po sili zakona AA preduzetnik za prevoz tereta „AA“ Novi Sad. Dana 25.01.2016. godine, MUP Republike Srbije, PU Novi Sad OKP sačinio je službenu belešku, obaveštenje primljeno od građana AA, ovde tuženog, koji ih je obavestio da je 20.09.2011. godine sačinio ugovor o zakupu vozila koja je tada imala registarsku oznaku ..., marke Fiat, tip ducato furgon 2.3 jdt, sa firmom „Monus“ d.o.o. Beograd, da je ugovor poštovao, plaćao zakup putem kompenzacije sve do 15.10.2013. godine, kada je istekla registracija za vozilo, da je u međuvremenu u toku zakupa, a nakon isteka prve registracije vozilo promenilo registarsku oznaku ... . U momentu kada je prestala registracija vozilo je imalo ove registarske oznake. Od tada vozilo nije koristio jer je registracija istekla, a „Monus“ d.o.o. nije registrovao vozilo, niti se interesovao za to vozilo, koje se i danas nalazi kod njega, parkirano u ..., ul. ... . Napomenuo je da vozilo ne koristi, da je dostupno u svakom momentu i može se preuzeti po odluci nadležnog suda.

Presudom na osnovu priznanja Privrednog suda u Beogradu P 5561/2014 od 31.05.2016. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca „Monus“ d.o.o. Beograd i utvrđeno je da je raskinut ugovor o zakupu teretnog vozila zaključen 20.09.2011. godine, između ovde parničnih stranaka danom pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, konstatovano je da je tužba povučena u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu preda teretno vozilo, a iz obrazloženja ove odluke proizlazi da je tuženi dobrovoljno 04.02.2016. godine predao tužiocu vozilo. Ova presuda je postala pravnosnažna i izvršna 27.06.2016. godine.

Teretno vozilo se do 04.02.2016. godine nalazilo kod tuženog, ali kako on nije izmirio obaveze prema tužiocu po predmetnim fakturama tužilac je 15.06.2016. godine podneo kao izvršni poverilac Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv tuženog kao izvršnog dužnika predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave - računa navedenih faktura radi naplate neplaćenog iznosa zakupnine za period od 01.05.2013. godine do 30.04.2014. godine u ukupnom iznosu od 618.396,83 dinara. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 832/20 od 03.09.2020. godine pravnosnažno je odlučeno o delu tužbenog zahteva u iznosu od 281.527,71 dinara na ime zakupnine teretnog vozila za period od 01.05.2013. godine do 15.10.2013. godine, dok se nepresuđeni, sada sporni deo zahteva, odnosi na potraživanje tužioca prema tuženom za period od 15.10.2013. godine do 30.04.2014. godine i u tom delu preostali dug tuženog prema tužiocu iznosi 336.869,12 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o privrednim društvima i Zakona o obligacionim odnosima i ocenio da tužbeni zahtev nije osnovan, zbog čega je ukinuo rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu Iv 922/16 od 17.06.2016. godine, u delu kojim je obavezan izvršni dužnik, ovde tuženi, da izvršnom poveriocu, ovde tužiocu, isplati iznos od 336.869,12 dinara, na ime glavnice, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2016. godine do isplate. Prema datim razlozima, tužiocu nije mogla ostati nepoznata činjenica da je predmetnom vozilu istekla registracija 16.10.2013. godine, ali je uprkos tome po osnovu ugovora o zakupu tuženom nastavio da ispostavlja fakture za zakup vozila, iako je prema okolnostima konkretnog slučaja morao znati da tuženi vozilo koje je neregistrovano ne može da upotrebljava, bez obzira što se nalazilo u njegovoj državini.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je na osnovu održane rasprave doneo pobijanu presudu kojom je ukinuo prvostepenu presudu, ukinuo rešenje o izvršenju u navedenom delu i pravilnom primenom materijalnog prava iz člana 85. Zakona o privrednim društvima i čl. 17. 567. stav 1. i 583. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ocenio da je tužbeni zahtev osnovan, a za svoju odluku dao je jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Navodima revizije se neosnovano osporava pravilna primena materijalnog prava.

Ocenom iskaza stranaka i saslušanih svedoka, drugostepeni sud je utvrdio da u spornom periodu vozilo nije bilo registrovano, a da se nalazilo kod tuženog, koji ga je nakon isteka registracije parkirao u svom dvorištu i držao sve do 04.02.2016. godine kada ga je predao tužiocu u postupku koji je tužilac pokrenuo pred Privrednim sudom u Beogradu radi raskida ugovora o zakupu. Kako je tuženi imao saznanja kog datuma ističe registracija vozila, jer se vozilo nalazilo u njegovoj državini, a na kome je po ugovoru bila i obaveza da snosi troškove registracije vozila, tuženi je bio u obavezi da tužioca kao vlasnika vozila po isteku perioda registracije blagovremeno o tome obavesti i preda mu vozilo u cilju obavljanja tehničnog pregleda i registracije, što tuženi nije učinio. Na taj način tuženi je svojim nečinjenjem skrivio mogućnost da vozilo bude registrovano i da isto koristi u daljem periodu zakupodavnog perioda, a činjenica da je obavestio policiju da se kod njega nalazi neregistrovano vozilo tužioca, nije ga oslobodila obaveze da tužioca kao vlasnika vozila obavesti o isteku registracije i da mu isto preda radi obavljanja pravnih i faktičkih radnji u cilju registracije vozila, niti je od uticaja na njegovu obavezu isplate zakupnine.

Stoga i po oceni Vrhovnog suda na strani tuženog postoji odgovornosti za to što je po isteku registracije zadržao vozilo i u obavezi je da za utuženi period od 15.10.2013. godine do 30.04.2014. godine tužiocu isplati zakupninu po izdatim fakturama, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja predloga za izvršenje do isplate.

Neosnovano se navodima revizije ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP. Drugostepeni sud je čitanjem dokaza izvedenim pred prvostepenim sudom i izvođenjem dokaza na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom, upotpunio utvrđeno činjenično stanje, i na osnovu savesne i brižljive ocene svih dokaza posebno, kao i svih dokaza u međusobnoj vezi utvrdio sve bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava i odluku o izjavljenoj žalbi. Ni ostalim navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić