Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 94/22 od 12.07.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba tužioca, a žalba tužene je delimično usvojena tako da je presuda Osnovnog suda u Subotici P2 841/21 od 19.04.2021. godine, dopunjena dopunskom presudom istog suda P2 841/21 od 09.12.2021. godine preinačana u delu održavanja ličnih odnosa maloletnog VV sa tužiocem (treći stav izreke), pa je određeno da će maloletno dete oca viđati u očevom domaćinstvu svakog utorka i četvrtka od 15,00 časova do 19,00 časova u sedmici kada dete ne provodi vikend kod oca (umesto svaki utorak i četvrtak) dok je u preostalom delu koji se odnosi na način održavanja ličnih odnosa, na izdržavanje i troškove postupka prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju u delu u kome nije usvojen protivtužbeni zahtev i u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), pa je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 69. i članom 67. ZPP, jer tužena nije dokazala da postoje razlozi za isključenje i izuzeće postupajućeg predsednika prvostepenog veća.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zajednica života parničnih stranaka prekinuta je jula 2020. godine kada je tužilja sa zajedničkim detetom, maloletnim VV rođenim dana ... godine napustila domaćinstvo. Tužena da detetom živi kao podstanar, u neopremljenom stanu površine 48m2, za koji mesečne režijske troškove plaća 6.000,00-7.000,00 dinara bez grejanja, u grejnoj sezoni oko 10.000,00-15.000,00 dinara, dok mesečna zakupnina iznosi 100 evra. Prosečne mesečne potrebe svog domaćinstva tužena je procenila na oko 21.000,00 dinara, odnosno po 10.500,00 dinara po članu domaćinstva. Tužena je rođena dana ... godine, završila je Fakultet za ..., zaposlena je kao ... i ostvaruje mesečnu zaradu oko 40.000,00 dinara, dok kao ... mesečno zaradi još oko 10.000,00 dinara. Tužena je suvlasnica stana u kome živi tužilac. Tužilac je rođen dana .... godine, završio je ... fakultet i po zanimanju je diplomirani ... . Pre vanbračne zajednice parničnih stranaka bio je u braku iz koga ima ćerku, studenta ... u ..., kojoj po pravnosnažnoj presudi mesečno izdržavanje plaća u iznosu od 6.000,00 dinara i prema sopstvenim mogućnostima kupuje joj garderobu. Zaposlen je u ... „...“ gde u okviru poslova iz svoje struke ostvaruje mesečna primanja od oko 50.000,00 dinara. Živi u dvosobnom stanu povšrine 54 m2 koji je susvojina parničnih stranaka. Maloletni VV je u vreme sačinjava izveštaja organa starateljstva išao u vrtić i prilikom razgovora u prostorijama Centra za socijalni rad, u prisustvu majke je ispoljavao odbacujući odnos prema ocu, dok je u majčinom odsustvu oca spontano grlio i sa njim nesmetano komunicirao.

Prema nalazu Centra za socijalni rad Grada Subotice, obe parnične stranke ukazuju na manjkavost drugog roditelja, ali ispoljavaju naklonost i privrženost prema detetu uz postojanje roditeljskih kapaciteta. Tužena otvoreno plasira negativni sadržaj o tužiocu, prenaglašava njegove mane i propuste što kod deteta spontano dovodi do „zauzimanja strane u roditeljskom sukobu“ i uvlačenja istog u partnerski konflikt parničnih stranaka. O maloletnom detetu se od njegovog rođenja pretežno starala majka, sa kojom ono isključivo živi od prekida zajednice života između tužioca i tužene jula 2020. godine, tako da prema majci ispoljava privrženost i od nje očekuje podršku. Prema mišljenju stručnog tima organa starateljstva, kod zadovoljavajuće relacije roditelj-dete, bez postojanja ikakvog rizika, nema osnova za viđanje oca sa maloletnim detetom u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad, jer to ograničava repertoar manifestovanog ponašanja i otežava spontanost uzajamne komunikacije. Otac je roditelj koji kvalitetno može samostalno da organizuje vreme koje provodi sa detetom, njihova relacija bazirana je na autentičnim pozitivnim emocijama, pa razvoj samog odnosa roditelj-dete pruža prostor za rast.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, te od okolnosti da je postupak radi zaštite od nasilja u porodici iniciran od strane tužene okončan presudom P2 726/20 od 18.02.2021. godine kojim je tužbeni zahtev prema AA za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici odbijen, zajedno sa odbijanjem krivične prijave podnete protiv istog lica Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici rešenjem Kt. 1011/20 od 10.02.2021. godine, prvostepeni sud je ocenio da je s obzirom na uzrast maloletnog deteta u njegovom najboljem interesu da bude povereno majci na staranje uz uspostavljanje najšireg modela viđanja sa ocem i uz obavezu oca da izdržavanju deteta doprinosi mesečnim iznosom od po 15.000,00 dinara.

Prihvatajući izloženo činjenično stanje kao pravilno i potpuno utvrđeno, drugostepeni sud je žalbu tužioca odbio u celosti, smatrajući pravilnom ocenu prvostepenog suda da nema osnova za poveravanje maloletnog detetata ocu na staranje, dok je žalbu tužene delimično usvojio u delu kojim je precizirao viđanje oca sa detetom svakog drugog utorka i četvrtka od 15,00 do 19,00 časova u onoj sedmici kada dete vikend ne provodi u domaćinstvu oca.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su neosnovani revizijski navodi o zasnovanosti nižestepenih presuda ne pogrešnoj primeni materijalnog prava, saglasno čemu je shodno članu 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da su u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavno telo. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su prvno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Odredba člana 77. Porodičnog zakona propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava, s tim što je stavom 3. istog člana propisano da jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Članom 270. Porodičnog zakona propisano je da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posedovanje u porodičnim odnosima.Članom 272. stav 2. istog zakona propisano je da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

Kada se pođe od utvrđenog činjeničnog stanja, imajući u vidu nalaz i mišljenje nadležnog organa starateljstva o roditeljskim kapacitetima parničnih stranaka i o potrebama maloletnog deteta, njegovom uzrastu, polu, njegovim željama i osećanjima, potrebama i sposobnostima roditelja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog VV da nastavi da živi u domaćinstvu sa majkom, uz način održavanja ličnih odnosa sa ocem prema najširem predloženom modelu viđanja.

Članom 61. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Stavom 2. istog člana propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.

Najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta prema citiranim međunarodnim konvencijama i zakonodavstvu Republike Srbije jeste pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, zrelost i emotivne potrebe. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pošli od nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva pravilno zaključujući da je način održavanja ličnih odnosa predložen od strane organa starateljstva u najboljem interesu maloletnog deteta, jer tužilac, kao otac, poseduje odgovarajuće roditeljske kompetencije, s tim što je u cilju zaštite interesa maloletnog deteta uspostavljanje i način održavanja ličnih odnosa sa ocem svakako podložan kontroli od strane nadležnog organa starateljstva.

Maloletni VV je od svog rođenja usmeren na zadovoljenje osnovnih životnih potreba od strane majke, koja je od jula 2020. godine jedini roditelj sa kojim dete kontinuirano živi. Rani školski uzrast detata, važnost ustanovljene dnevne dinamike u ispunjavanju obaveza vezanih za nastavu i bazična sigurnost i poverenje uz stalno prisutnog roditelja, od značaja je za optimalni razvoj i formiranje ličnosti deteta, čija je dobrobit prioritet svih učesnika postupka.

Saglasno izveštaju organa starateljstva, značaj očevog prisustva realizovaće se kroz široko uspostavljeni model održavanja njegovih ličnih odnosa sa sinom, što je od značaja za vršenje svih tužiočevih prava proisteklih iz njegovih roditeljskih dužnosti. Roditeljski kapaciteti i motivisanost tužioca i tužene za staranje o maloletnom detetu doprineće njegovom skladnom odrastanju, posebno imajući u vidu privrženost maloletnog VV obema parničnim strankama.

U skladu sa odlukom o poveravanju detata na staranje, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 8. Porodičnog zakona kojim je propisano pravo i dužnost člana porodice na izdržavanje, tužioca obavezali da izržavanju maloletnog deteta, poverenog tuženoj na staranje, mesečno doprinosi iznosom od 15.000,00 dinara.

Članom 154. stav 1. u vezi sa članom 160. istog zakona propisano je da dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja, s tim što se visina istog određuje prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnostima roditelja, dužnika izdržavanja, polazeći od minimalne sume izdržavanja propisane članom 160. stav 4. Porodičnog zakona. Sadržina navedenih odredaba Porodičnog zakona upućuje na zaključak da je obaveza roditelja kao dužnika izdržavanja zasnovana na kriterijumu odgovornog roditeljstva. Roditelj koji ne živi sa maloletnim detetom uvek je u obavezi da doprinosi njegovom izdržavanju u granicama minimalne sume izdržavanja predviđene članom 160. stav 4. Porodičnog zakona, osim kada zbog invalidnosti ili oduzete poslovne sposobnosti nije u mogućnosti da privređuje. Saglasno odredbi člana 154. stav 2. Porodičnog zakona obaveza roditelja da izdržavaju svoje dete je primarna i ustanovljena je u interesu deteta kako bi se uspostavili optimalni uslovi za razvoj deteta.

Protivno revizijskim navodima prvostepena presuda doneta je shodno članu 352. ZPP na ročištu na kome su bile prisutne parnične stranke i njihovi punomoćnici i zasnovana je na pravilnoj primeni materijlanog prava uz uvažavanje nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva prema kome tužilac, kao otac raspolaže punim roditeljskim kapacitetom i sa detetom uspostavlja blizak odnos, pri čemu ga organizovanjem vremena tokom realizovanja modela viđanja i svojim postupcima ne dovodi u opasnost.

S obzirom na uzrast i potrebe deteta i mogućnosti tužioca dužnika izdržavanja, visina mesečne alimentacije adekvatno je opredeljena i uz angažovanje tužene, kao drugog roditelja, obezbeđuje optimalne uslove za rast i razvoj deteta uzrasta maloletnog VV, rođenog dana ... godine.

Pravilnom primenom člana 207. Porodičnog zakona nižestepeni sudovi su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić