.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2010/2021
13.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bora Rastić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Surdulici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 2169/19 od 23.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 2169/19 od 23.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 2169/19 od 23.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Surdulici P 740/2017 od 05.11.2018. godine utvrđeno je da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena i obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 60.900,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 2169/19 od 23.06.2020. godine, prvostepeno rešenje o troškovima parničnog postupka je preinačeno tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažna odluka o troškovima parničnog postupka doneta je primenom čl. 153, 154. i 163. ZPP, nakon ocene drugostepenog suda da tužiocu, koji je povukao tužbu u ovoj pravnoj stvari, pripada pravo na naknadu troškova postupka u ukupnom iznosu od 13.500,00 dinara i to na ime sastava tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara i troškova zastupanja tužioca od strane punomoćnika advokata na jednom održanom ročištu u iznosu od 7.500,00 dinara.
Revizijom tužioca se, s pozivom na pogrešnu primenu materijalnog prava, osporava visina naknade troškova postupka koja je pobijanim rešenjem priznata tužiocu.
Imajući u vidu da tužilac nije uskraćen u pravu na naknadu troškova postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u takvoj situaciji, po pitanju troškova postupka, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Visina naknade troškova postupka, po priznatom pravu u konkretnoj parnici, ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana. To nije pitanje koje iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse. Stoga, nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Članom 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena.
Činjenica da je odluka o troškovima postupka pobijanim drugostepenim rešenje preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
