U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Damir Perić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2133/22 od 07.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 18.05.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2133/22 od 07.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 127/2022 od 23.06.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje (stav prvi izreke). Obavezan je tuženi da tužilji isplati novčani iznos od 5.273.520,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, a na ime naknade za faktički eksproprisanu nepokretnost – KP broj .. površine 3 ara 01 m2, koja je upisana u list nepokretnosti broj .. KO Veternik, koja predstavlja sastavni deo ulice ... na ... u Novom Sadu (stav drugi izreke). Utvrđeno je da je tuženi nosilac javne svojne na KP .., površine 3 ara i 01 m2, koja je upisana u list nepokretnosti broj .. KO Veternik, pa se obavezuje da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude o svom trošku izvrši upis prava svojine Grada Novog Sada na eksproprisanoj nepokretnosti, što je tužilja dužna da prizna i trpi (stav treći izreke). Obavezan je tuženi da tužilji isplati novčani iznos od 11.065,00 dinara na ime pribavljanja pismene dokumentacije za potrebe ovog sudskog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate (stav četvrti izreke). Obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 308.518,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav peti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2133/22 od 07.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 127/2022 od 23.06.2022. godine (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 1. učinjenih u postpuku pred drugostepenim sudom, koje bi mogle predstavljati dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i njen muž su se doselili iz ... 1993. godine i našli su tokom 2000. godine plac na ..., to je bila njiva „pustara“ površine oko 2000 m2. Tužiljin suprug je ušao u posed i ogradio plac, a prepis prava svojine je bio odložen, jer se prodavac razboleo, a kasnije i preminuo, pa je nekretnina službeno prepisana na tužiljinog muža 2006. – 2007. godine. Tokom 2009. – 2010. godine tužiljin suprug je pozvan u Mesnu zajednicu ... gde mu je saopšteno da prema novom urbanističkom planu kroz njihovu parcelu treba da prođe saobraćajnica i da grad to zemljište mora da oduzme. Rečeno mu je da će svakako biti obeštećeni kada gradu bude potreban taj deo placa. Ubrzo je nanet tucanik na deo koji je trebao da bude saobraćajnica. Tužiljin suprug je preminuo 2015. godine i do tada nije uspeo da naplati od grada ovu izgradnju puta. Sada je ulica ... asfaltirana i postoji i elektroenergetska mreža. Tužilja nije podnosila zahtev za asfaltiranje, niti za elektroenergetsku mrežu. JKP „Put“ je vršio asfaltiranje.

Parcela broj .. KO Veternik površine 301 m2, čiji je vlasnik tužilja, koja je po vrsti građevinsko zemljište čini sastavni deo ulice ... i predstavlja saobraćajnicu koja se koristi za javnu upotrebu, predmetna parcela je čitavom svojom površinom ušla u sastav ulice. Ulica je infrastrukturno i komunalno opremljena, asfaltirana, izgrađena je elektrodistributivna mreža, javna rasveta, izgrađena je gasna mreža, postoji kanalizaciona, vodovodna i mreža elektronskih komunikacija. U ulici su izgrađeni porodični objekti i poslovni objekti. Svi objekti su priključeni na javnu infrastrukturu.

Prema Informaciji o lokaciji Gradske uprave za urbanizam Novi Sad od 10.05.2021. godine koja je urađena na osnovu Plana generalne regulacije prostora zaprodično stanovanje u zapadnom delu grada i Plana detaljne regulacije ... u Novom Sadu navedeno zemljište ima namenu za javnu i saobraćajnu površinu – ulicu i predstavlja deo saobraćajne mreže naseljenog mesta ... . Predmetna parcela predstavlja već izdvojenu parcelu planiranu u potpunosti za površine javne namene – saobraćajne površine. Predmetni lokalitet je opremljen i sa instalacijama kanalizacije, elektroenergetskim i gasnim instalacijama, te mrežom elektronskih instalacija. JKP Put Novi Sad održava ulicu ... na osnovu naloga Zavoda za izgradnju Grada Novog Sada. Procenjena tržišna vrednost parcele .. površine 301 m2 KO Veternik iznosi 148,85 evra/m2 (17.520,00 dinara/m2). Ukupna vrednost oduzetog zemljišta katastarske parcele .. iznosi 301,00 m2 h 148,85 evra/m2 = 44.803,85 evra, odnosno 301,00 m2 h 17.520,00 dinara/m2 = 5.273.520,00 dinara. Prema zapisniku Poreske uprave, Sektor za izdvojene aktivnosti, Odeljenje za kontrolu izdvojenih aktivnosti velikih lokacija Novi Sad od 19.10.2021. godine utvrđena je tržišna vrednost za predmetnu parcelu u iznosu od 120,89 evra/m2 ili 14.213,31 RSD/m2.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su na osnovu odredbe člana 58. stav 1. Ustava, člana 1. stav 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 10. stav 2, stav 6. i stav 7. Zakona o javnoj svojini utvrdili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan.

Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava zaštićenih ustavno- pravnim normama i normama međunarodnih konvencija, čiji je Republika Srbija potpisnik. Ustavom Republike Srbije u članu 58. zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i predviđeno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine, a oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Protokolom broj 1, uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 1. garantuje se zaštita imovine i propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Ove odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima.

Ustavne odredbe i Konvencijsko pravo ukazuju na obavezu isplate razumne naknade za oduzetu imovinu, po tržišnim cenama u vreme presuđenja, koja je pobijanom presudom i utvrđena.

Rešenje o eksproprijaciji i određivanju naknade za eksproprisanu imovinu u konkretnom slučaju nikada nije doneto, a sama činjenica da su Planom detaljne regulacije sporne parcele određene za ulicu i privedene nameni, ukazuju na to da su iste postale javno dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, zbog čega se radi o takozvanoj faktičkoj eksproprijaciji, jer je tuženi zemljište svojim planskim aktima i usaglašavanjem sa faktičkim radnjama na terenu priveo odgovarajućoj nameni - ulici u naseljenom mestu, zbog čega tužilji pripada potraživana naknada koja je suprotno revizijskim navodima pravilno utvrđena. Zbog toga, kako se neosnovano navodi u reviziji, nije od uticaja ko je izvršio faktičke radnje na terenu, jer su predmetne parcele i u prirodi javno građevinsko zemljište privedeno urbanističkoj nameni u utvrđenoj površini za koju je tužilji pravilno i dosuđena naknada, iz kojih razloga se takođe neosnovano u reviziji ukazuje da je na navedene okolnosti trebalo saslušati tužilju. Tuženi tokom postupka nije sporio da su navedene parcele predviđene za javnu površinu, odnosno ulicu i da se kao takve i koriste, niti je sporio da su izvršene faktičke radnje na terenu, da su parcele opremljene infrastrukturom i da ih nesmetano koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj, a tuženi, suprotno navodima revizije, nije dokazao da to nije bila potreba lokalne samouprave, niti da to nije bio javni i opšti interes. Neosnovani su navodi revizije tuženog da tužilja i dalje ostvaruje svoje pravo, jer sporne parcele, nastale preparcelacijom, predstavljaju ulicu i po planskim aktima i faktički na terenu, te tužilji shodno članu 58. Ustava Republike Srbije, kojoj je pravo svojine ograničeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, pripada naknada koja ne može biti niža od tržišne, što joj je u konkretnom slučaju i dosuđeno. S obzirom na navedeno nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi, pre svega u vezi činjenice o subjektu, načinu i vremenu faktičkog deposediranja tužilje, koji su suprotno revizijskim navodima pravilno ocenjeni od strane Apelacionog suda, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati, shodno članu 414. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić