U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA, ul. ... br. .., koju zastupa advokat dr Nemanja Aleksić iz ..., protiv tuženog BB iz ..., ulica ... broj .., koga zastupa Radovan Lukić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5759/16 od 31.08.2017. godine, u sednici veća održanoj 03.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5759/16 od 31.08.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 2107/11 od 13.02.2014. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 2107/11 od 22.07.2015. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P 2107/11 od 01.03.2016. godine, stavom prvim izreke, održano je na snazi rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Šapcu Iv 5505/09 od 16.12.2009. godine, kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 5.364.673,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.12.2009. godine pa do isplate, kao i troškove postupka u iznosu od 95.623,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 221.123,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5759/16 od 31.08.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Šapcu P 2107/11 od 13.02.2014. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 2107/11 od 22.07.2015. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P 2107/11 od 01.03.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ističe i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP, što je isticano i u postupku po žalbi. Imajući u vidu da se drugostepeni sud pravilno izjasnio o nepostojanju navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz citirane odredbe, u drugostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP kao revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, STR ''VV'' čiji je vlasnik GG iz ..., ul. ... broj .., je sa tužiocem zaključio tri ugovora u kreditu i to: prvi ugovor na iznos od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu banke sa kamatom od 16,50% na godišnjem nivou. Drugi ugovor je zaključen na iznos od 400.000,00 dinara sa kamatnom stopom od 30%, dok je treći ugovor o kreditu zaključen na iznos od 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu banke na dan isplate sa kamatnom stopom od 16,50% na godišnjem nivou. Za sve naznačene obaveze prema tužiocu, garantuje SZTR ''DD'' vlasništvo tuženog BB iz ... . Praktično naznačena SZTR ''DD'' vlasništvo tuženog se javlja kao jemac za preuzeti kredit od strane STR ''VV'' vlasnik GG iz ..., a po ugovorima o kreditu broj ..-../08, ..-../08ok i ..-../08 od 19.03.2008. godine, a na iznos napred naznačenih kredita. Kao sredstvo obezbeđenja ispunjenja obaveza po ugovoru, jemac je predao banci potreban broj blanko sopstvenih menica sa klauzulom bez protesta. Tuženi je potpisao naznačene menice, potpisao je ugovor o jemstvu, a pored njegovog potpisa stavljen je i pečat njegove radnje SZTR ''DD''. Korisnik kredita ''VV'' vlasnika GG nije vratio preuzete kredite, pa je tužilac protiv tuženog kao solidarnog dužnika podneo predlog za izvršenje na osnovu izdatih menica. Prvostepeni sud je usvojio predlog i doneo rešenja Iv 5505/09 od 16.02.2009. godine. Na naznačeno rešenje tuženi je izjavio prigovor u kome je isticao da je doveden u zabludu kada je potpisivao naznačene ugovore o jemstvu, da mu nije ukazano na sadržinu tih ugovora kao i da je netačan iznos stavljenog predloga za izvršenje tj. iznos koji je naznačen u menicama. U toku postupka sud je izvodio dokaze na te okolnosti ali je našao da je tuženi bio svestan kada je potpisivao naznačene menice kada jemičio za preuzete obaveze a koje je preuzelo STR ''VV'' vlasništvo GG iz ... . U toku postupka tuženi nije dokazao da nisu tačni navodi u pogledu visine potraživanja tužioca, u pogledu isticanja prigovora tuženog da mu nisu dostavili ugovor o kreditu i ugovor o jemstvu. Tužilac je iste dostavio sudu koje je nakon toga sud prosledio punomoćniku tuženog, a tuženi je u podnesku preko punomoćnika od 22.05.2012. godine istakao da je primio ugovor o jemstvu koji je tužilac dostavio uz podnesak od 30.04.2012. godine a uz zapisnik sa ročišta održanog 15.11.2012. godine dostavljen je i Kodeks profesionalnog bankarskog ponašanja koji je na tom ročištu uručen punomoćniku tuženog. Navode u pogledu nedostavljanja naznačenih ugovora o jemstvu tuženi je isticao i u žalbenom postupku što je drugostepeni sud cenio i našao da u vezi tih navoda u prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbi ZPP iz člana 361. stav 1. tačka 7. ZPP, jer iz stanja u spisima predmeta proizilazi da je punomoćnik tuženog (što se utvrđuje iz podneska od 22.05.2012. godine) proizilazi da je tuženi primio ugovor o jemstvu koji je tužilac dostavio uz podnesak od 30.04.2012. godine, te da se ne može prihvatiti tvrdnja tuženog da mu je onemogućeno raspravljanje pred sudom.

Drugostepeni sud pravilno zaključuje da je prvostepeni sud pravilno postupio prilikom donošenja svoje odluke, nalazeći da je čl. 48-52. Zakona o privrednim društvima (''Službeni glasnik RS'' broj 125/04) koji je važio u vreme nastanka spornog odnosa, predviđeno da dužnik odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze radnje koju je registrovao a da shodno članu 256. stav 2. ZOO, tuženi kao izdavalac menice može protiv zahteva imaoca kome je on ustupio hartiju od vrednosti isticati nedostatke pravnog posla na osnovu koga je prenos izvršen ali da navodi da nije bio upoznat sa sadržinom i bitnim elementima ugovora o kreditu su bez uticaja na drugačiju odluku o zahtevu tužbe. Menice su sadržale sve bitne elemente, postoji zakonska pretpostavka punovažnosti potpune menice pa je na meničnom dužniku teret dokazivanja da je menica popunjena protivno osnovnom ugovoru, što tuženi u toku postupka nije dokazao.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo i to čl. 997. i 1002. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilno je održano na snazi rešenje o izvršenju kojim je određena obaveza tuženom na isplatu tuženog potraživanja a iz razloga koje prihvata i ovaj sud.

Naime, odredbom člana 997. ZOO propisano je da se jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika ako ovaj to ne učini. U konkretnom slučaju, evidentno je da glavni dužnik nije ispunio svoju obavezu po preuzetim ugovorima o kreditu, a potraživanje tužioca prema tuženom proističe iz ugovora o jemstvu, a menica je prema članu 4. tog ugovora samo sredstvo obezbeđenja potraživanja. Tuženi je odgovoran za obavezu koju je preuzeo ugovorom o jemstvu, a tuženi u toku postupka nije dokazao da predmetna menica nije punovažna. Stoga se u konkretnom slučaju ne mogu prihvatiti navodi iz revizije da je u ovoj pravnoj stvari pogrešno primenjeno materijalnog pravo.

Ne mogu se prihvatiti ni navodi iz revizije da je u toku postupka učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP jer tuženom nije data mogućnost da raspravlja pred sudom iz razloga što mu nije dostavljen ugovor o jemstvu a ovo iz razloga što je te navode tuženi preko svog punomoćnika isticao i u žalbenom postupku, a razloge zašto se ti navodi ne mogu prihvatiti kao osnovani dao je i drugostepeni sud u svojoj presudi Gž 5759/16 od 31.08.2017. godine (jer iz spisa predmeta proizilazi - iz podneska tuženog od 22.05.2012. godine konstatacija da je punomoćnik tuženog primio ugovor o jemstvu koji je tužilac dostavio uz podnesak od 30.04.2012. godine), a te razloge u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da se istima osporava visina utvrđenog potraživanja, pa nalazi da se istima u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se saglasno članu 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić