Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vatroslav Teodosijević advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Filipović advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5794/21 od 07.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 25.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5794/21 od 07.06.2022. godine.

UKDIDAJU SE presuda Osnovnog suda u Nišu P 5496/2019 od 02.04.2021. godine i presuda Višeg suda u Nišu Gž 5794/21 od 07.06.2022. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5496/2019 od 02.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga isplati iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 73.087,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 5794/21 od 07.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 5496/2019 od 02.04.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotiti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, postoji potreba da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom na predmet tražene pravne zaštite i razloge zbog kojih je odbijen tužbeni zahtev, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za isplatu traženog novčanog iznosa primenom člana 374. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da je potraživanje tužioca zastarelo jer je tužilac u vreme isporuke kauča koji je predmet spora, odnosno dana 16.07.2012. godine, brisan iz registra u kome je bio registrovan kao preduzetnik i vlasnik Zanatsko-trgovinske radnje ... „...“ VV PR ..., te se ima primeniti rok zastarelosti od tri godine iz člana 374. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima propisan je opšti rok zastarelosti po kome potraživanja zastarevaju za 10 godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Prema članu 374. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine, a prema stavu 2 ovog člana, zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.

Odredbom člana 83. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11... 109/21) propisano je da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji (stav 1).

Prema citiranom propisu, preduzetnik je fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost, a ne pravno lice, zbog čega se na potraživanje tužioca ne može primeniti odredba člana 374. Zakona o obligacionim odnosima koju su nižestepeni sudovi primenili, već član 371. ovog Zakona koji propisuje opšti rok zastarelosti od 10 godina.

Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev zbog zastarelosti potraživanja, ne utvrđujući sve činjenice koje su bitne za ocenu njegove osnovanosti, budući da je tuženi osporio tužbeni zahtev navodeći da nije u obavezi da plati utuženi iznos koji se ima smatrati kaparom iz ugovora o kupoprodaji viljuškara iz 2011. godine, to činjenično stanje u ovoj pravnoj stvari nije potpuno utvrđeno.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu navode iz ovog rešenja, u pogledu primene materijalnog prava o zasterelosti potraživanja i pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje, nakon čega će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković