Rev 20199/2022 3.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20199/2022
22.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca JKP ''Parking servis'' Vranje, čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Boban Trajković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2322/21 od 13.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2322/21 od 13.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2322/21 od 13.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2322/21 od 13.09.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 2150/21 od 27.09.2021. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga po osnovu neplaćene posebne parking karte isplati iznos od 1.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.02.2021. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 20.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu duga po osnovu neplaćene pojedinačne parking karte, u činjenično-pravnoj situaciji da je tuženi svoje motorno vozilo parkirao na mestu obeleženom i predviđenom za parkiranje, a nije platio parkiranje ni na jedan od načina predviđenih za plaćanje, zbog čega mu je izdata posebna parking karta u iznosu od 1.100,00 dinara, koju takođe nije platio. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Primenom ovog instituta ne mogu se razmatrati procesna pitanja, na koja se upravo ukazuje navodima revizije tuženog.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 1.100,00 dinara.

Odredbom člana 468. stava 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stava 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost predmeta spora ispod navedenog zakonskog limita, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 479. stava 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković