.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20205/2022
20.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, čiji je punomoćnik Aleksandra Stošić, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 877/22 od 01.06.2022. godine, u sednici održanoj 20.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 877/22 od 01.06.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 877/22 od 01.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1357/19 od 09.02.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuti su u celosti platni nalozi Osnovnog suda u Vranju: Pl 593/19 od 28.08.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara, po računu 243/19 od 08.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara; Pl 646/19.0d 20.08.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu 345/19 od 08.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara i rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIV 247/19 od 20.05.2019. godine, kojim je obavezan tuženi, kao izvršni dužnik, da tužiocu, kao izvršnom poveriocu, isplati 6.000,00 dinara po osnovu računa 239/19 od 08.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do isplate i tužbeni zahtev odbija kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 123.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Viši sud u Vranju je, presudom Gž 877/22 od 01.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka sadržane u stavu drugom izreke, tako što se obavezuje tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 111.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je ispunjenje ugovorne obaveze na osnovu zaključenog ugovora o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima, a pobijana odluka je doneta primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu novčane naknade koja potiče iz ugovornog odnosa stranaka jer rešavanje spornih pitanja zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom predmetu. S tim u vezi, revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim činjeničim stanjem i pravnim osnovom kao u ovom predmetu.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Tužbu radi ispunjenja novčanog potraživanja tužilac je podneo 20.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 18.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kom, u smislu odredbe člana 479. stav 6. u vezi člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
