Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio vlasnik preduzeća „BB“ iz ..., kome je Republička uprava javnih prihoda, 29.10.2001. godine donela rešenje o blokadi računa preduzeća, radi naplate poreza i doprinosa u ukupnom iznosu od 4.529.437,92 dinara. Ovo rešenje je potvrđeno odlukom drugostepenog organa, ali drugostepena odluka je poništena u upravnom sporu, presudom Vrhovnog suda Srbije U 88/02 od 10.01.2002. godine. Postupajući po nalogu Vrhovnog suda, drugostepeni organ je poništio prvostepeno rešenje od 29.10.2001. godine, pa je u ponovljenom postupku, novo rešenje doneto 18.11.2003. godine, kojim je preduzeću „BB“ naloženo da plati doprinose i poreze u visini od 1.392.575,80 dinara. Žalba preduzeća protiv ovog rešenja je odbijena, ali je presudom Vrhovnog suda Srbije U 1723/05 od 08.09.2006. godine ponovo poništena drugostepena odluka, pa je drugostepeni organ, u postupku izvršenja odluke Vrhovnog suda poništio prvostepeno rešenje od 18.11.2003. godine. Međutim, zaključkom od 22.01.2007. godine, obustavljen je postupak kontrole poreskog obveznika, preduzeća „BB“ iz ..., s obzirom da je, odlukom od 04.02.2006. godine, nad njim okončan postupak stečaja, koji je otvoren 12.09.2002. godine. Protiv tužioca je pokrenut i krivični postupak, zbog sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanja službene isprave u podstrekavanju, zbog čega je bio u pritvoru u periodu od 31.08. do 17.09.2001. godine, ali je ovaj postupak okončan 15.05.2009. godine, donošenjem odluke kojom je tužilac oslobođen od odgovornosti za delo koje mu je stavljeno na teret. Ocenom nalaza i mišljenja komisije veštaka sa Ekonomskog fakulteta u ..., utvrđeno je da je tužilac trpeo štetu u vidu izmakle koristi preduzeća „BB“, u periodu od septembra 2001. do aprila 2010. godine, u visini od 49.538.381,00 dinar, ali da je trpeo i štetu u visini od 640.894,32 dinara, na ime potraživanja koje je priznato u stečajnom postupku.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud nalazi da je organ tužene naneo tužiocu utvrđenu štetu - neblagovremenim i nepravilnim radom i krajnjom nepažnjom u vršenju svojih funkcija, pa je primenom člana 172 stav 1. te člana 189. i 190. ZOO, obavezao tuženu da tužiocu naknadi iznose napred utvrđene štete.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pogrešno drugostepeni sud zaključuje da pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u odlukama upravnog organa, kao i procesni propusti i pogrešna primena materijalnog prava predstavljaju nezakonit i nepravilan rad organa tužene, jer ova vrsta propusta samo odluku organa donetu u tom postupku čini nezakonitom i predstavlja razlog za njen poništaj, odnosno ukidanje.

Međutim, svako ima pravo da se o njegovom pravu ili obavezi odluči u razumnom roku, a i Zakonom o opštem upravnom postupku su propisani rokovi za donošenje odluka u upravnom postupku, koji u konkretnom slučaju ne samo da nisu ispoštovani, već je postupak pred upravnim organom nadležnim za obračun i naplatu javnih prihoda trajao od oktobra 2001. godine do obustave postupka, u januaru 2007. godine, što čini njegovo trajanje nerazumno dugim, pa to predstavlja nepravilan i nezakonit rad nadležnog organa tužene, zbog čega je tužena, primenom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odgovorna za tako nastalu štetu, a što daje pravo oštećenom na naknadu kako stvarne štete tako i izgubljene dobiti, na osnovu člana 189. ZOO.

U konkretnom slučaju utvrđena je šteta koja je tužiocu dosuđena u visni od 49.538.381,00 dinar, koja predstavlja izmaklu korist preduzeća „BB“, u periodu od septembra 2001. do aprila 2010. godine, kao i 640.894,32 dinara na ime potraživanja koje je priznato poveriocima u stečajnom postupku nad ovim preduzećem. Preduzeće jeste pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti, kako je to regulisano i odredbom člana 1. stav 1. Zakona o preduzećima („Sl. list SRJ“ br.29/96, ...36/02), koji je u spornom periodu (do otvaranja postupka stečaja nad preduzećem „BB“) bio na snazi, pa je tačno da utvrđeni iznosi predstavljaju izgubljenu dobit i štetu preduzeća „BB“. Međutim, u konkretnom slučaju tužilac nije preduzeće, već fizičko lice – njegov osnivač. Kako između pravnog lica (preduzeća) i njegovog osnivača ne postoji pravni identitet, niti dobit preduzeća predstavlja ujedno i dobit njegovog osnivača, postavlja se i pitanje aktivne legitimacije tužioca, kao osnivača, za naknadu ovako utvrđene štete, u vidu izgubljene dobiti, kao i potraživanja priznatih u stečajnom postupku nad ovim preduzećem. Pobijanom odlukom nije utvrđen ni oblik organizovanja preduzeća „BB“, od čega zavisi i da li tužilac, kao fizičko lice, može biti pravni sledbenik preduzeća čiji je osnivač, te da li ima pravo na izgubljenu dobit preduzeća ili je trpeo drugu vrstu štete, te ako jeste u čemu se ista sastoji, a što je moralo biti regulisano opštim aktima preduzeća (npr. u slučaju društva sa ograničenom odgovornošću - deobu dobiti i način snošenja rizika i pokriće gubitaka reguliše statut pravnog lica, saglasno članu 335. stav 1. tačka 4. Zakona o preduzećima).

Pravilno utvrđivanje visine nastale štete, bez obzira da li se radi o običnoj šteti ili izgubljenoj dobiti, obavezuje sud da utvrdi i da li je u njenom nastanku bilo doprinosa oštećenog, kao i da li je šteta umanjena na neki način, što znači da je trebalo utvrditi i šta je u stečajnom postupku predstavljalo imovinu preduzeća i na koji način je okončan stečajni postupak, da li je tužilac tražio ili i realizovao povraćaj neosnovano naplaćenog poreza, te da li je do umanjenja eventualne štete došlo na neki drugi način.

Imajući u vidu da je na ovaj način, zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku, imajući pri tom u vidu primedbe iz ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić