.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20223/2023
31.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je privremeni staratelj BB, čiji je punomoćnik Zoran Pejčić, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragana Tančić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 892/2023 od 29.03.2023. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 892/2023 od 29.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 892/2023 od 29.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P 610/21 od 01.09.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o poklonu zaključen 19.08.2004. godine između tužioca kao poklonodavca i tužene GG (tada ...) kao poklonoprimca, overen pred Opštinskim sudom u Boru pod brojem Ov3 3985/04. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o poklonu zaključen 27.12.2011. godine između tužene GG kao poklonodavca i tužene VV kao poklonoprimca, overen pred Osnovnim sudom u Boru pod brojem Ov3 913/2011. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene GG kojim je tražila da se prema tužiocu utvrdi da je po osnovu održaja stekla pravo na stanu u Boru u ulici ... br. .., ukupne površine 69,36 m2, koji se nalazi na katastarskoj parceli broj .. KO Bor 1, što je tužilac dužan da prizna i trpi upis prava svojine u javnom registru nepokretnosti. Stavom četvrtim izreke, obavezane su tužene da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 112.662,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 892/2023 od 29.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužene su blagovremeno izjavile reviziju sa predlogom da se njoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu kojim je tužilac poklonio navedeni stan u Boru svojoj ćerki (tuženoj GG) i kasnijeg ugovora o poklonu kojim je ćerka dalje poklonila isti stan svojoj majci (tuženoj VV). O ovom tužbenom zahtevu tužioca sudovi su odlučili primenom materijalnog prava iz članova 51, 52, 53. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, kod činjenično-pravnog zaključka da je motiv tužioca za zaključenje ugovora o poklonu sa ćerkom bio osujećenje trećih lica čiji je bio dužnik, a ne njeno darivanje. Tužene uz reviziju nisu dostavile, niti se pozvale na presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj stvari, tako da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Kako pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od ocene dokaza i rešavanja konkretnog činjenično-pravnog pitanja da li je motiv poklonodavca dopušten ili ne, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije kao ni bitne povrede postupka na koje se ukazuje u reviziji, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu podneta je 29.10.2018. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 100.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome predmet tužbenog zahteva nije novčani iznosa, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi očigledno ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženih nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
