Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 18162/21 od 20.05.2022. godine, odbijena je žalba predlagača drugog reda (krajnjeg korisnika) i potvrđeno prvostepeno rešenje u prvom i drugom stavu izreke.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, protivnik predlagača drugog reda (krajnji korisnik) je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđivanje ukupne naknade predlagaču za eksproprisane nepokretnosti i to za objekte za koje je doneto rešenje o eksproprijaciji (stambeni i pomoćni objekat) i za koje je postignut sporazum o visini naknade, ali uz to i naknade vrednosti pripadaka za stambeni objekat, naknade za infrastrukturne priključke, takse, saglasnosti i troškove preseljenja. Takođe je predmet tražene pravne zaštite i obavezivanje krajnjeg korisnika da predlagaču isplati razliku između iznosa koji je postignut sporazumno i naknade vrednosti pripadaka za stambeni objekat, za infrastrukturne priključke, takse, saglasnosti i troškove preseljenja. Pobijanom odlukom je u potpunosti određena naknada predlagaču na osnovu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti. Ova odluka ne odstupa od stava da naknada za eksproprijaciju mora biti adekvatna jer je eksproprijacija povreda prava na imovinu nastala usled sukoba javnog interesa i privatne svojine, pa kako pojedinac kao vlasnik predmetnih eksproprisanih nepokretnosti ne može da spreči ovu povredu imovine odnosno zadiranje u svoju imovinu, upravo zato mu pripada adekvatna naknada i to prema stanju stvari u vreme kada je izvršena eksproprijacija a po cenama važećim u vreme presuđenja (član 42. Zakona o eksproprijaciji). Ukazivanje u reviziji na suprotnu odluku (rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 31717/21 od 26.01.2022. godine) kojom nije određena naknada za vrednost ostalih objekata, pripadaka, infrastrukturni priključak, takse, raseljavanje i drugo (sve iz razloga što nisu obuhvaćeni rešenjem o eksproprijaciji), nije od značaja za ujednačavanje sudske prakse s obzirom da se radi o odluci kojom se ne štiti pravo na imovinu u potpunosti.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, („Službeni glasnik RS“, br. 46/95 ... 14/22) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim stvarima, ako ovim zakonom ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovom predmetu započet je predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 26.08.2019. godine, vrednost potraživanja je 763.825,48 dinara.

Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, u kom vrednost predmeta postupka, u pobijanom delu, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković