U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., mesto ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Vesna Luković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., kod ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Šefketa Dolovac, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovora, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 149/23 od 04.05.2023. godine, u sednici održanoj 27.09.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 149/23 od 04.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru P 88/20 od 22.11.2022. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je tuženi obavezan da tužilji kupi stan u Novom Pazaru ili u Tutinu, po njenoj volji i uz njenu saglasnost u vrednosti od 50.000 evra, koji joj je dužan po osnovu ugovora zaključenog 08.02.2016. godine. Stavom 2. izreke, tuženi je obavezan da ukoliko ne ispuni svoju obavezu iz prvog stava izreke ove presude, vrati tužilji iznos od 50.000 evra koji joj duguje po osnovu ugovora od 08.02.2016. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na evre u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena počev od dana presuđenja pa do isplate. Stavom 3. izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 376.350,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 149/23 od 04.05.2023. godine, stavom 1. izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Višeg suda u Novom Pazaru P 88/20 od 22.11.2022. godine. Stavom 2. izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Tuženi u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u dugogodišnjoj vanbračnoj zajednici u kojoj je rođeno dvoje dece, VV i GG. Tokom trajanja i po prestanku vanbračne zajednice, tužilja je tuženom, u više navrata pozajmljivala novac za njegove potrebe i potrebe njegove porodice. Nakon prestanka vanbračne zajednice, tužilja i tuženi su 08.02.2016. godine zaključili ugovor u kom je navedeno da je tuženi dužan tužilji iznos od 50.000 evra koji će joj vratiti tako što će joj kupiti stan po njenoj želji u Novom Pazaru ili u Tutinu tokom 2016. ili 2017. godine, a dok ne ispuni tu obavezu, ona će stanovati u ... u kući oca tuženog DD, gde je oslobođena plaćanja kirije i ostalih novčanih izdataka, s tim što će po kupovini i prevodu stana na njeno ime, ona napustiti kuću u ... . Ugovor je pisan u rukopisu i potpisan od strane tužilje i tuženog. Potom su parnične stranke 28.12.2017. godine zaključile ugovor o nastavku ugovora od 08.02.2016. godine, kojim je tuženi priznao postojanje duga prema tužilji, navodeći da se nije pridržavao ugovora i da je AA (tužilja) bila nevenčana supruga tuženog 20 godina, od kojih je 8 godina bila u braku sa njegovim bratom ''iz papiroloških razloga''. Takođe je navedeno da su zajedno izgradili kuću u ..., a da je otac tuženog, bez njihovog znanja i pitanja preveo kuću na svoje ime, jer se zemljište vodilo na njega, te da kuća u ... pripada AA „jer su joj bili dužni“, s obzirom da je ona plaćala sve troškove porodice tuženog, troškove lečenja, renoviranja kuće u ... u kojoj živi sestra tuženog, kao i troškove oko pravljenja kuće u kojoj živi njegova snaha ĐĐ, zbog koje su se i rastali. Takođe je u ugovoru navedeno da tuženi sa AA ima dvoje dece i to sina VV i kćerku GG koji su upisani kao deca njegovog brata, a koji žive u ... sa AA i AA ih školuje i finansira. Veštačenjem od strane sudskog veštaka iz oblasti grafoskopije utvrđeno je da je tuženi BB nesumnjivi skriptor spornih potpisa na svoje ime na dva dostavljena sporna i rukom pisana dokumenta na karo papiru i to ''ugovor između BB i AA'' od 08.02.2016. godine, ispod teksta u rubrici ''potpis BB i ''nastavak ugovora od 08.12.2016. godine'' od 28.12.2017. godine, ispod teksta u rubrici ''BB''.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da ugovori zaključeni između parničnih stranaka predstavljaju neimenovane ugovore sa pravnom prirodom ugovora o zajmu na osnovu kog je tužbeni zahtev tužilje postavljen alternativno, jer se zasniva na alternativnoj obligaciji koja proizlazi iz predmetnog ugovora, na osnovu odredbe člana 262, 557. stav 1. i 562. Zakona o obligacionim odnosima, pa su tužbeni zahtev tužilje usvojili.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 148.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Na osnovu odredbe člana 307.stav 1.istog Zakona, ispunjenje se sastoji u izvršenju onoga što čini sadržinu obaveze, te niti je dužnik može ispuniti nečim drugim niti poverilac može zahtevati nešto drugo. Poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveza, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi na osnovu odredbe člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

U konkretnom slučaju, parnične stranke su zaključile ugovor kojim se tuženi obavezao na činidbu koja je predmet ovog spora, pa pošto svoju obavezu iz ugovora nije ispunio, a rok za ispunjenje obaveza je protekao, sledi da tužilja osnovano traži obavezivanje tuženog na ispunjenje obaveze, na osnovu odredbe člana 262. stav 1., u vezi člana 307. stav 1. i 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Navodima revizije tuženog osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Neosnovani su navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pri oceni prigovora zastarelosti potraživanja u smislu odredbe člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da je tužilja novac na zajam tuženom davala u periodu od 2006. do 2008. godine. Suprotno navodima revizije revidenta, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da prigovor zastarelosti nije osnovan, imajući u vidu da je predmet spora ispunjenje ugovora koji su parnične stranke zaključile 08.02.2016. godine, odnosno 28.12.2017. godine, pa kako je tužilja tužbu podnela 14.12.2020. godine, sledi da nije protekao rok zastarelosti propisan odredbom člana 31. Zakona o obligacionim odnosima (10 godina), imajući u vidu da je ugovoreni rok za ispunjenje obaveze tuženog bio krajem 2017.godine i da je protekom tog roka tužilja, kao poverilac, imala pravo da zahteva ispunjenje obaveze tuženog, na osnovu odredbe člana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić