Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 713/22 od 24.01.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 8087/20 od 20.05.2021. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi prema tuženom VV iz .. da je ½ od od kat.parc. br. .., njiva pete klase, površine 0,8505 ha i ½ na postojećem delu od ½ na kat.parc. br. .. šuma četvrte klase, površine 072,32 ha, upisane u listu nepokretnosti br. .. KO ..., a prema tuženom VV iz ... da je ½ postojećeg udela od 5282/5532 na kp.br. .., njiva pete klase od 0,55,32 ha, upisano u listu nepokretnosti .. KO Kragujevac predstavlja imovinu sada pok. ĐĐ stečeno u bračnoj zajednici sa sada pok. EE, bivšem iz ..., tako da ove nepokretnosti predstavljaju zaostavštinu pok. ĐĐ u odnosu na koju se ima primeniti zakonski red nasleđivanja, a što su tuženi dužni priznati i trpeti i posledice ovog utvrđenja u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, kao neosnovan. Odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi prema tuženom VV da su tužioci po osnovu nasledstva iza smrti svoje babe, sada pok. ĐĐ, a po pravu predstavljanja iza smrti svoga oca, pok. ŽŽ, biv. iz ..., vlasnici sa ukupnim obimom udela od ¼ na nepokretnostima koje predstavljaju zaostavštinu sada pok. ĐĐ i koje su navedene u stavu prvom izreke, te da su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužioci na navedenim nepokretnostima upišu kod nadležne službe za katastar nepokretnosti kao i drugim javnim knjigama, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženma VV i GG na ime troškova parničnog postupka solidarno isplati iznos od 208.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni druge bitne povrede postupka, niti se na iste revizijskim navodima posebno ukazuje. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije osnov za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. ĐĐ koja je umrla 1978. godine i njen sada pokojni suprug EE koji je umro 1997. godine imali su u braku četvoro dece i to: tri kćeri – ZZ, II i JJ i sina ŽŽ. Ovde tuženi VV i GG su sinovi II koja je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa sada pok. EE kao primaocem izdržavanja. ŽŽ, sin ostavioca EE je u međuvremenu umro, a njegovi naslednici su ovde tužioci AA i BB (sin i ćerka pok. ŽŽ). Prema listu nepokretnosti broj .. KO ..., kat.parc. .. i k.p. .., kao vlasnik upisan je VV, dok je na kat.parc. ..-upisan tuženi GG. Tuženi DD upisan je sa udelom od 250/5532 na kat.parc. .. . Ugovor koji je ćerka pokojnog EE kao davalac izdržavanja zaključila sa svojim ocem EE, overen je pred Opštinskim sudom u Kragujevcu pod 3R 68/89 od 24.01.2989. godine. Po naznačenom ugovoru za pružene usluge izdržavanja, davalac izdržavanja, II je dobila u svojinu i sporne kat.parc. .. k.p. .. i 61 .. KO ..., jednu kuću sa dva odelenja sa podrumom, jednu kuću od tri odelenja – mlekaru, kačaru, koš, ambar i zaprežna kola. Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu O 732/97 od 16.10.1997. godine obustavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. EE, obzirom da je ugovorom o doživotnom izdržavanju svoju imovinu ostavio ćerki II iz ... . Sin pokojnog EE, ŽŽ je umro ...1997. godine, a njegova zaostavština raspravljena je rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu O 1317/97 od 04.11.1997. godine i za naslednike oglašeni na osnovu zakona tužioci, ovde AA sa udelom od 2/3, ćerka BB sa udelom od 1/3. II je, nakon što je postala vlasnik imovine koju je dobila putem ugovora o doživotnom izdržavanju, istu poklonila ovde tuženima.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, imajući u vidu činjenicu da je pokojna ĐĐ živela u zajednici sa EE koji je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, ista je doprinela sticanju u zajednici, to je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio da imovinu pok. ĐĐ koja je stečena u bračnoj zajednici sa sada pok. EE čine sporne nepokretnosti, tj. predstavljaju njenu zaostavštinu u delu od ½ i to kat.parc. .. i kat. parc. .. KO ..., kao i ½ od postojećeg udela od 5282/5532 od kat.parc. .., te da su tužioci vlasnici po osnovu nasleđa iza smrti svoje babe sada pok. ĐĐ naznačenih nepokretnosti sa po ¼, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, kao i deo tužbenog zahteva u odnosu na DD.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca. Ovo iz razloga što tužbom kao stranke nisu obuhvaćeni naslednici ZZ i JJ kao pravnih sledbenika pok. EE i pok. ĐĐ. Odredbom člana 211. stav 1. i 2. ZPP propisano je da nužnost u parničarstvu postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno- pravnog odnosa. Ukoliko sva lica nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, propisano je da će sud da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan. Zaključuje da je procesna legitimacija odraz građansko-pravnog odnosa stranke prema predmetu spora, pa je za utvrđivanje procesne legitimacije merodavno građansko pravo. Na procesnu legitimaciju sud pazi po službenoj dužnosti, pa su u slučaju nedostatka bilo aktivne, bilo pasivne legitimacije, o zahtevu odlučuje meritorno i to tako što se tužbeni zahtev odbija kao neosnovan presudom, što znači da se o takvom prigovoru odlučuje u sklopu odluke o tužbenom zahtevu. Kako je bilo neophodno da se tužbom obuhvate sva lica koji su pravni sledbenici sada pok. ĐĐ, jer se radi o nužnom suparničarstvu u kojoj situaciji se jdinstvena odluka mora doneti prema svim suparničarima – pravnim sledbenicima sada pok. ĐĐ, to je na osnovu člana 394. stav 1. ZPP preinačena prvostepena odluka i odbijen tužbeni zahtev, obzirom da legitimacija na strani tuženih nije potpuna.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda. Tužbenim zahtevom je traženo da se utvrdi pravo svojine po osnovu sticanja u zajednici koju je stekla pok. ĐĐ u zajednici sa svojim pok. suprugom EE, odnosno da se utvrdi da su tužioci naslednici u određenoj kvoti iza imovine koju je pok. ĐĐ stekla u zajednici. U takvim slučajevima, tužbom se moraju obuhvatiti sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa. Pok. ĐĐ i EE su imali tri ćerke i jednog sina, a tužbom nisu obuhvaćeni naslednici ZZ i JJ. Proizlazi da u smislu člana 211. ZPP u ovom slučaju postoji nužno suparničarstvo, s obzirom da se zbog prirode pravilnog odnosa tužbom moraju obuhvatiti sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa. Stoga je pravilno postupio drugostepeni sud kada je shodno odredbi člana 94. stav 1. tačka 4. ZPP preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. O nedostatku aktivne i pasivne legitimacije sud vodi računa po službenoj dužnosti i u takvim slučajevima odlučuje se u sklopu odluke o tužbenom zahtevu. Za podnošenje tužbe sa ovakvim tužbenim zahtevom bilo je neophodno da tužbom budu obuhvaćena sva lica koja su pravni sledbenici sada pok. ĐĐ i EE, jer se radi o nužnom suparničarstvu, u kojoj situaciji se jedinstvena odluka mora doneti prema svim suparničarima – pravnim sledbenicima navedenih lica. Jedinstveni suparničari čine procesnu zajednicu, a neobuhvatanje svih nužnih jedinstvenih suparničara tužbenim zahtevom ima za posledicu odbijanje tužbenog zahteva.

Ne mogu se prihvatiti navodi iz revizije da postoji potpuna pasivna legitimacija, iz razloga što su ZZ i JJ umrle, a nisu ostavile potomstva, jer te činjenice tužioci u toku postupka nisu istakli, niti su priložili dokaze na istinitost tih navoda. Nije priložen izvod iz Matične knjige umrlih za naznačena lica, niti bilo koji drugi dokaz koji bi ukazivao na okolnost da iste osobe nisu imale potomstvo.

Pravilna je odluka drugostepenog suda u odnosu na troškove postupka.

Na osnovu svega iznetog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković