Apelacioni sud u Kragujevcu je na osnovu rasprave pred drugostepenim sudom doneo presudu Gž 207/23 dana 22.02.2023. godine, kojom je u stavu I izreke ukinuo presudu osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu I-19P 11553/21 od 14.10.2022. godine; u II stavu izreke delimično usvojio tužbeni zahtev i utvrdio prema tuženom BB da zaostavštinu sada pokojne VV bivše iz ... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim GG iz ... čini suvlasnički udeo od 4/10 na porodičnoj stambenoj zgradi ukupne površine 259 m2, bliže opisane u izreci, pomoćnoj zgradi površine 22 m2, pomoćnoj zgradi površine 36 m2, sve postojeće na kp br. .. KO ..., sve ukupne površine 5,05 ari, upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., što je tuženi BB dužan da prizna i trpi da se na osnovu te presude upiše promena vlasništva kod nadležnih državnih organa Srbije; u III stavu izreke, odbio tužbeni zahtev da se utvrdi zaostavština pokojne VV bivše iz ..., po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim GG iz ... u suvlasničkom udelu od još 1/10 na istoj nepokretnosti, kao neosnovan i u IV stavu izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 326.580,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude je blagovremenu i dozvoljenju reviziju izjavio tuženi, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana u delu preko priznatog tužbenog zahteva od strane tuženog od 30% suvlasničkog udela na predmetnim nepokretnostima pa do usvojenog tužbenog zahteva i utvrđenog suvlasničkog udela od 4/10 na predmetnoj nepokretnosti u korist sada pokojne VV, bivše iz ..., u kom delu suvlasnički udeo čini njenu zaostavštinu. U usvajajućem delu za priznatih 30% suvlasničkog udela koji čini zaostavštinu sada pokojne VV revizija je odbijena primenom odredaba člana 414. u vezi člana 348. Zakona o parničnom postupku, jer u tom delu pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti revident ističe bitne povrede odredaba parničnog postupka u donošenju presude na osnovu priznanja tuženog. Tuženi ponavlja da je priznao tužbeni zahtev za procenat od 30%, da je bilo sporno odlučivanje preko tog procenta suvlasničkog udela sada pokojne VV. Kako nema revizijskih razloga koji bi bili od značaja za pravilnost odluke u tom delu, niti je u tom delu presuda protivna imperativnim odredbama materijalnog prava, revizija je neosnovana.

U preostalom delu, za utvrđenje suvlasničkog udela pokojne VV preko 30% pa do 4/10 suvlasničkog udela na nepokretnosti, presuda je doneta na temelju pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, što je vodilo neutemeljenom u činjeničnom utvrđenju zaključku drugostepenog suda o udelu sada pokojne VV u sticanju predmetne nepokretnosti.

Prema do sada utvrđenim činjenicama, sada pokojni GG, otac parničnih stranaka i njihova pokojna majka VV zasnovali su bračnu zajednicu 1971. godine, i njihova zajednica života trajala je do ...2005. godine, kada je VV preminula. Za sve vreme trajanja bračne zajednice živeli su u široj porodičnoj zajednici sa roditeljima sada pokojnog GG, je sve vreme bio u stalnom radnom odnosu od zasnivanja bračne zajednice 1971. godine, dok se VV zaposlila 04.05.1982. godine, dakle 10 godina kasnije, i bila u radnom odnosu do 09.03.2004. godine. Bavili su se i poljoprivredom, VV više, jer je GG često bio na terenu gde je radio za dnevnicu, a u slobodno vreme on se takođe bavio poljoprivredom. Vlasnik poljoprivrednog imanja i to 2 ha šume i 1 ha oranice bio je otac sada pokojnog GG, DD. On je takođe bio u radnom odnosu, a kasnije je primao invalidsku penziju. Preminuo je 1990. godine, a za njegovog naslednika oglašen je sin sada pokojni GG. Pokojna ĐĐ, baba po ocu parničnih stranaka nije bila u radnom odnosu već se bavila poljoprivredom i uzgojem domaćih životinja, i bila je domaćica. Sa gradnjom kuće započeto je 1976. godine, a deda, sada pokojni DD podigao je kredit za gradnju kuće, koji je isplaćivao skoro do svoje smrti. Kuća je građena do 1989. godine. Posle VV smrti uvedeni su struja i voda, a nakon izgradnje kuće napravljeni su garaža, koš i obor, dok je štala postojala jer je bila sagrađena pre kuće. Od poljoprivrede čista zarada bila je oko 240.000,00 dinara godišnje. Sada pokojni GG ostvarivao je zaradu iz radnog odnosa za negde oko 5% više nego VV. Utvrđeno je i da su sada pokojna VV i pokojna ĐĐ spremale hranu radnicima za vreme građenja kuće. Na osnovu ocene nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke drugostepeni sud je utvrdio da je građevinska vrednost objekata koju čine zajedničku imovinu članova porodične zajednice 2.668.051,20 dinara, a vrednost zemljišta pod objektima 156.000,00 dinara, pri čemu je vrednost zemljišta 120.000,00 dinara po 1 aru, a katastarska parcela broj .. površine 505 m2, dok je površina pod objektima 125 m2.

Iz ovih utvrđenih činjenica drugostepeni sud je izveo zaključak da je učešće materijalne baze od 10% DD, a doprinos DD i ĐĐ u sticanju ove zajedničke imovine po 5%, tako da je doprinos VV i GG u sticanju po 40%, i da na osnovu takvog učešća u sticanju nepokretnosti zaostavštinu sada pokojne VV čini 4/10 predmetnih nepokretnosti.

Prema odredbi člana 195. Porodičnog zakona, imovina koju su zajedno sa supružnicima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim o upisivanju u javni registar i pretpostavke o jednakim udelima.

Osnovano revident osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i zaključaka drugostepenog suda o udelu sada pokojne VV u predmetnim nepokretnostima stečenim u široj porodičnoj zajednici.

Iz iznetog zaključka drugostepenog suda o obimu sticanja proizilazi da drugostepeni sud nije pravilno cenio činjenice da je pokojni GG, suprug sada pokojne VV, 10 godina pre nje već bio u radnom odnosu i da je za to vreme ostvarivao zaradu, da u vreme kada je otpočelo građenje predmetnih objekata 1976. godine, VV nije bila u radnom odnosu, jer se zaposlila 1981. godine. He može se prihvatiti za pravilan zaključak o podjednakom sticanju pokojne VV i pokojnog GG kod utvrđene činjenice da VV nije bila u radnom odnosu u vreme kada je započeta gradnja kuće, dok GG jeste, da je on ostvarivao prihode i od nadnice i rada na terenu, dok je za to vreme VV podizala decu i pomagala u gradnji kuće kuvanjem za radnike na gradnji, što je činila i njena pokojna svekrva, koja se takođe bavila i poslovima u domaćinstvu. Nadalje, nisu u potpunosti raspravljene, utvrđene i cenjene činjenice o učešću sada pokojnog DD u sticanju predmetnih nepokretnosti u široj porodičnoj zajednici. Iz iznetih činjenica proizilazi da je drugostepeni sud cenio vrednost parcele samo u delu ispod objekata, a ne i cele građevinske parcele na kojoj su obijekti sagrađeni, što ne može biti dobar pristup u vrednovanju učešća svojine na parceli u odnosu na vrednost nepokretnosti, zgrade sagrađene na građevinskoj parceli. Zatim, nije cenjena činjenica da je DD podigao kredit radi izgradnje kuće, nije utvrđena visina tog kredita i njegov doprinos na taj način u sticanju predmetne nepokretnosti građenjem u široj porodičnoj zajednici. Nije cenjen ni doprinos DD i GG na osnovu činjenice da su oni, najpre DD, a zatim po osnovu nasleđa GG vlasnici 1 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome je šira porodična zajednica sticala deo dobiti poljoprivrednom proizvodnjom. Prema utvrđenim činjenicama, pre svega o doprinosu zaradom po osnovu radnog odnosa, zatim od penzije i od kredita koga je podigao, te svojinom pokojnog DD na nepokretnostima - građevinskoj parceli i obradivom poljoprivrednom zemljištu, ne može se prihvatiti da je njegovo učešće u sticanju šire porodične zajednice 5% koliko i učešće sada pokojne svekrve, babe parnčnih stranaka radom u domaćinstvu, dok se na osnovu tog istog rada u domaćinstvu utvrđuje doprinos VV jednak doprinosu GG. Prema svemu iznetom proizilazi da drugostepeni sud nije pravilno cenio utvrđene činjenice niti je u potpunosti utvrdio relevantne činjenice o doprinosu članova šire porodične zajednice u sticanju predmetne nepokretnosti, te nije mogao pravilno primeniti odredbe Porodičnog zakona o sticanju zajedničke svojine sticanjem u široj porodičnoj zajednici.

Sa tih razloga je ukinuo drugostepenu presudu u navedenom delu po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kako bi u ponovljenom postupku drugostepeni sud raspravio činjenice na koje je napred ukazano i njihov značaj za pravilnu i zakonitu odluku o svojinskom udelu VV na osnovu sticanja u široj porodičnoj zajednici na predmetnim nepokretnostima.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković