Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Gačević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Cvetković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1168/22 od 03.06.2022. godine, u sednici održanoj dana 18.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1168/22 od 03.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1168/22 od 03.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 2458/21 od 10.02.2022. godine obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 3.195.070,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.04.2020. godine do isplate (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužioca za zakonsku zateznu kamatu na iznos dosuđen u stavu prvom izreke, počev od isplate kupoprodajne cene u celosti, odnosno od 10.08.2010. godine, zaključno sa 16.04.2020. godine (stav drugi izreke). Obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 286.301,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1168/22 od 03.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 2458/21 od 10.02.2022. godine u stavu prvom i trećem izreke (stav prvi izreke). Odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu isplati naknadu štete, jer je izvršila krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, čijim izvršenjem je tužiocu kao oštećenom u krivičnom postupku nanela štetu u iznosu od 3.195.070,00 dinara. Odgovornost tužene se zasniva na članu 154. stav 1, 158. stav 1, 185. stav 1, 190. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Revizijom se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i u vezi sa tim na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374.stav 2.tačka 12. ZPP i da sudovi nisu vodili računa o podeljenoj odgovornosti. Primena ovog instituta predviđena je isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije razmatranje se predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.04.2020. godine. Vrednost predmeta spora, pobijanog dela pravnosnažne presude 3.195.070,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro = 117,5967 dinara), revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić