Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca - protivtuženog Preduzeća „ACFLEX“ DOO Jagodina, čiji je zakonski zastupnik AA, čiji je punomoćnik Slavoljub Mirosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog - protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Jelena R. Gigov, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog - protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1485/22 od 26.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 20.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1485/22 od 26.07.2022. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1485/22 od 26.07.2022. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Jagodini P 47/21 od 08.03.2022. godine i presuđeno: 1. usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 471.200,00 dinara sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 07.11.2017. godine do isplate; 2. odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je tuženi – protivtužilac tražio da se raskine ugovor br. 1238/2017 od 01.07.2017. godine zaključen između parničnih stranaka; 3. odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je tražno da se obaveže tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime duga isplati iznos od 235.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.08.2017. godine do konačne isplate; 4. odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilac – protivtuženi da sa kp br. .. KO ... ukloni preostalu konstrukciju postavljenog plastenika, s tim da se tužilac – protivtuženi može osloboditi obaveze uplatom iznosa od 120.000,00 dinara u korist tuženog – protivtužioca; 5. odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime naknade za stvarnu štetu i izgubljenu dobit za nabavku, uzgoj i prodaju kala u periodu od 20.09.2017. godine pa nadalje isplati iznos od 2.600.000,00 dinara; 6. odbijen je kao neosnovan eventualni protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ugovor br. 1238/17 od 01.08.2017. godine koji je zaključen između parničnih stranaka raskinut izjavom tuženog – protivtužioca od 27.11.2017. godine, što je tužilac – protivtuženi dužan priznati i trpeti pod pretnjom izvršenja; 7. odbačena je protivtužba tuženog – protivtužioca u delu eventualnog tužbenog zahteva kojim je tražio da mu tužilac isplati iznos od 235.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.08.2017. godine do konačne isplate, da ukloni preostalu konstrukciju postavljenog plastenika s tim da se tužilac – protivtuženi može osloboditi obaveze uplatom iznosa od 120.000,00 dinara u korist tuženog – protivtužioca, da na ime naknade za stvarnu štetu i izgubljenu dobit za nabavku, uzgoj i prodaju kala u periodu od 20.09.2017. godine pa nadalje isplati iznos od 2.600.000,00 dinara; 8. obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 240.352,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi – protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog - protivtužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom utvrđeno je da su parnične stranke zaključile ugovor o kupoprodaji plastenika dana 01.08.2017. godine. Tužilac je izvršio svoju ugovornu obavezu montiranjem predmetnog plastenika na placu tuženog i predajom istog, pri čemu nisu uočeni bilo kakvi nedostaci na prodatom i predatom plasteniku, što je utvrđeno od strane nadležne komisije Grada Beograda, koja je tuženom dala podsticajna sredstva za proizvodnju u iznosu od 471.200,00 dinara, koji iznos je tuženi primio sa obavezom da isti prenese tužiocu, kao i na osnovu izjave tuženog – protivtužioca. Plastenik je tužilac isporučio tuženom dana 09.10.2017. godine. Tuženi je tužiocu uplatio deo kupoprodajne cene u vidu avansa u iznosu od 235.000,00 dinara, a ostatak od 471.200,00 dinara trebao je da uplati u roku od 25 dana od montaže plastenika, odnosno od potpisivanja otpremnice (otpremnica potpisana 09.10.2017. godine). Tuženi nije izvršio uplatu iznosa od 471.200,00 dinara tužiocu iz razloga što je naknadno utvrđeno da postoji skrivena mana (plastenik je oštećen pri prvom udaru vetra 29.10.2017. godine oko 17,00 časova) zbog čega je tuženi obavestio tužioca, tražio zamenu plastenika ili uklanjanje konstrukcije plastenika i povraćaj uplaćenog avansa. Tuženi je poslao dana 28.11.2017. godine predlog za sporazumni raskid ugovora tužiocu, jer je tada još uvek mogao da zaključi aneks ugovora sa drugom firmom, sa čim se tužilac saglasio i postignut je dogovor da tužilac preuzme svoju konstrukciju plastenika sa parcele, ali uz povraćaj avansnog dela iznosa od 235.000,00 dinara tuženom. Po navodima tužioca isti je pristao da preuzme konstrukciju plastenika, slao je svoje radnike da to učine i isti demontiraju, ali ga je tuženi sprečio da to učini jer nije izvršio povraćaj uplaćenog avansa.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je nakon glavne rasprave održane pred tim sudom, zaključio da je tužilac po predmetnom ugovoru o kupoprodaji plastenika u svemu izvršio svoje ugvorne obaveze, te da je njegov tužbeni zahtev osnovan, a da tuženi – protivtužilac nije ispunio svoje ugovorne obaveze (nije u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i nije prihvatio da mu tužilac isporuči novi plastenik umesto onog koji je bio predmet kupoprodajnog ugovora od 1.08.2017. godine) zbog čega tuženi – protivtužilac snosi sve posledice neispunjenja ugovora, koji nije raskinut jednostranom izjavom volje tuženog – protivtužioca, zbog čega nije osnovan tuženikov protivtužbeni zahtev kako osnovni, tako ni eventualni.

Takav zaključak i pravni stav drugostepenog suda Vrhovni sud ne prihvata. Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi tuženog – protivtužioca da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 488. ZOO propisano je da kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može: 1. zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu pred drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora), 2. zahtevati sniženje cene, 3. izjaviti da raskida ugovor (stav 1.); u svakom od ovih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete (stav 2.); pored toga i nezavisno od toga prodavac odgovara kupcu i za štetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima i to prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu (stav 3.). Prema članu 489. ZOO ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u razumnom roku, zadržava pravo da raskine ugovor ili da snizi cenu. Odredbom člana 490. stav 2. ZOO propisano je da kupac može raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka ako mu je prodavac posle obaveštenja o nedostacima saopštio da neće ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konrketnog slučaja očigledno proizilazi da prodavac neće moći ispuniti ugovor ni u naknadnom roku. Prema članu 491. ako prodavac u naknadnom roku ne isputni ugovor, on se raskida po samom zakonu, ali ga kupac može održati ako bez odlaganja izjavi prodavcu da ugovor održava na snazi.

Odredbom člana 122. stav 1. ZOO propisano je da u dvostranim ugovorima ni jedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strane ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proističe iz prirode posla. Odredbom člana 124. ZOO propisano je da u dvostranim ugovorima kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u idućim članovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Odredbom člana 132. ZOO propisano je dejstvo raskida ugovora, a odredbom člana 286. ZOO propisano je vršenje prava zadržavanja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je tuženi u telefonskom razgovoru od 30.10.2017. godine obavestio tužioca o oštećenjima na predmetnom plasteniku, do kojih je došlo usled neadekvatno montirane konstrukcije plastenika i obe folije na istom, koji nije izdržao udare vetra dana 29.10.2017. godine oko 17,00 časova, koji udari vetra su bili slabiji od garancijom propisanog, pa je došlo do ispadanja delova konstrukcije, izvlačenja i kidanja čeonih delova i cepanja folije, što je tuženi učinio i mejlom tužiocu dana 31.10.2017. godine (sa fotografijama u prilogu mejla), navodeći da je potrebno da odmah i bez odlaganja tužilac učini sve da oštećenja konstrukcije budu popravljena – zamenjena i ispravno postavljena i da zameni kompletnu foliju, jer svako odlaganje dovodi do dodatnih oštećenja na konstrukciji plastenika i postoji opasnost od urušavanja kompletne konstrukcije plastenika i veće materijalne štete. Istim mejlom tuženi je obavestio tužioca da je nastalo oštećenje zaustavilo planiranu sadnju kupljenog sadnog materijala (4000 komada uvoznih lukovica po ceni od 1,05 evra po komadu) tako da šteta može biti daleko veća, ako sadnja ne bude završena u optimalnom roku. Tužilac je mejlom odgovorio tuženom da će njegova ekipa izaći na teren kada vremenski uslovi to budu dozvolili, o čemu će tuženi blagovremeno biti obavešten. Tuženi se ponovo obratio mejlom tužiocu dana 27.11.2017. godine koji mejl je naslovio kao „sporazumni raskid ugovora“ u kome je pored ostalog naveo da su predstavnici tužioca dana 04.11.2017. godine izašli na lice mesta, konstatovali oštećenja, utvrdili uzrok – skrivenu manu, demontirali obe oštećene folije i kompletne žičane elementne i oba čeona luka sa leptir vratima i luferima koje je potrebno zameniti, ali da to nisu učinili u narednih više od 20 dana, zbog čega je tuženi predložio sporazumni raskid ugovora tužiocu, sa predlogom da tužilac bez odlaganja preuzme metalne delove konstrukcije plastenika i da izvrši tuženom povraćaj avansa od 235.600,00 dinra koji mu je tuženi uplatio 02.08.2017. godine. Mejlom od 28.11.2017. godine tužilac je obavestio tuženog da je saglasan da u najkraćem roku demontira plastenik i po potpisivanju zapisnika o demontaži i preuzimanju delova i dodatne opreme izvrši povraćaj uplaćenog avansa od 235.600,00 dinara tuženom.

Navedene dokaze drugostpeni sud nije cenio u smislu člana 8. ZPP, čime je učinio i bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, što je uslovilo i pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda zbog čega je i činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, drugostepeni sud nije na siguran i pouzdan način utvrdio da li je u konkretnom slučaju reč o skrivenom nedostatku plastenika u smislu člana 482. ZOO, te da li je predmetni ugovor o kupoprodaji plastenika raskinut, odnosno da li su ispunjeni uslovi za raskid ugovora, sve u smislu člana 491. ZOO, nakon postupanja tuženog po članu 488. ZOO sve u vezi sa članom 122, 124, 286. stav 6. i člana 132. ZOO (niti je imao u vidu da je drugostepeni sud o navedenom već zauzeo pravni stav u rešenju Gž 2660/20 od 22.12.2020. godine – da je plastenik srušen usled tehničkih nedostataka utvrđenih veštačenjem, o čemu je tuženi 29.10.2017. godine obavestio tužioca sa detaljnim obrazloženjem o skrivenim manama, što su i zaposleni tužioca potvrdili izlaskom na teren dana 04.11.2017. godine; da je tuženi omogućio tužiocu da popravi plastenik, ali da isti to nije učino pa je tuženi postupanjem po članu 488. ZOO izjavio da raskida predmetni ugovor o kupoprodaji sa čim se tužilac saglasio 28.11.2017. godine, na koji način je ugovor raskinut po članu 491. ZOO).

Drugostepeni sud u pobijanoj presudi, suprotno sadržini navedenih i drugih izvedenih dokaza, utvrđuje da je tužilac pristao da izvrši zamenu spornog plastenika novim, što je tuženi odbio da prihvati, te da sporni ugovor o kupoprodaji plastenika nije raskinut.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 8. ZPP, pa će na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine (koje drugostepeni sud navodi u pobijanoj presudi, ali ih ne ceni) i na osnovu rezultata celokupnog postupka ceniti ispunjenost uslova za primenu člana 482, 488, 489, 490. stav 2, člana 491, 122, 124, 186. stav 1, člana 132. i 154. ZOO, otkloniće ukazane nepravilnosti i upotpuniti činjenično stanje, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku pravilnom primenom materijalnog prava, vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja primenom člana 415. stav 1. i člana 416. stav 3. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković