U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Miković advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mlađen Ivanović advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 127/22 od 30.03.2022. godine, u sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 127/22 od 30.03.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P 1957/21 od 05.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju, overen pred Opštinskim sudom u Ćupriji dana 08.01.2002. godine u predmetu R 1/2002, zaključen između VV iz ... kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja, što je tuženi dužan da prizna i trpi posledice poništaja kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju overen pred Opštinskim sudom u Ćupriji dana 08.01.2002. godine u predmetu R 1/2002, zaključen između VV iz ... kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja, u pogledu imovine bliže navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos 115.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do isplate u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 127/22 od 30.03.2022. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P 1957/21 od 05.10.2021. godine i presuđeno tako što je: 1) odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju, overen pred Opštinskim sudom u Ćupriji dana 08.01.2002. godine u predmetu R 1/2002, zaključen između VV iz ... kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja, što je tuženi dužan da prizna i trpi posledice poništaja kao neosnovan; 2) odbijen eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju, overen pred Opštinskim sudom u Ćupriji dana 08.01.2002. godine u predmetu R 1/2002, zaključen između VV iz ... kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja, u pogledu imovine bliže navedene u tom stavu izreke; 3) obavezana je tužilja da tuženom (pogrešno navedeno tužiocu) na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos 126.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do isplate u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog potupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pok. VV, majka parničnih stranaka je 22.08.1994. godine kao poklonodavac zaključila ugovor o poklonu sa sinom– tuženim u ovoj parnici, kojim mu je poklonila imovinu bliže navedenu u tom ugovoru koji je overen pred Opštinskim sudom u Ćupriji Ov 1304/94. Nakon toga je 23.04.1997. godine zaključen novi ugovor o poklonu između istih stranaka, koji je overen kod Opštinskog suda u Ćupriji pod Ov 45/97, kojim je pok. VV raspolagala istom imovinom koju je nasledila od svog pok. supruga GG. Pok. VV je podnela tužbu radi raskida ovih ugovora o poklonu, i ugovori o poklonu Ov 1304/94 i Ov 45/97 su raskinuti presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Ćupriji P broj 712/01 od 24.12.2001. godine, i utvrđeno pravo svojine u korist VV na imovini obuhvaćenom spornim ugovorima. Tuženi je imovinu vratio kada je priznao tužbeni zahtev za raskid ugovora o poklonu. Dana 17.08.2001. godine pok. VV je kao primalac izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu R 194/2001. Ovaj ugovor je raskinut presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Ćupriji P 713/2001 od 24.12.2001. godine po tužbi pok. VV. Dana 08.01.2002. godine VV je zaključila novi ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim,koji je overen pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu R 1/2002, kojim je obuhvaćena imovina sadržana i u prethodnom ugovoru. Tuženi je prema primaocu izdržavanja, svojoj majci VV, ispunio sve obaveze preuzete ugovorom o doživotnom izdržavanju R 1/2002, koja je dugi niz godina pre toga bila u lošim odnosima sa svojom ćerkom- tužiljom. Motiv za zaključenje ovog ugovora bio je pružanje izdržavanja. Nakon zaključenja ugovora tuženi je brinuo o majci, koja je do svoje smrti živela na imovini kojom je raspolagala u njegovu korist. Dok je bio na privremenom radu u Rusiji, tuženi je negu i brigu o pokojnoj majci pružao preko trećih lica kojima je plaćao naknadu. Ugovor o doživotnom izdržavanju je sačinjen na zahtev pok. VV, koja je tako raspolagala svojom imovinom. Tuženi je više od 13 godina izdržavao primaoca izdržavanja, pok. VV (preminula ...2015. godine).

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio primarni i eventualni tužbeni zahtev, pošto je zaključio da ne postoje razlozi za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju.

Po članu 195. Zakona o nasleđivanju, ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom, ugovor je ništav.

U konkretnom slučaju, ugovor je zaključen u svemu u skladu sa zakonom, postojala je volja ugovornih strana da se ugovor zaključi, a tuženi je više od 13 godina izvršavao svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju. Ugovor je zaključen u cilju pružanja izdržavanja, nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Zaključenje istog nije zabranjeno nijednoj ugovornoj strani, a svrha zbog koje je ugovor zaključen je ostvarena, jer je tuženi- davalac izdržavanja pružao primaocu izdržavanja- pok. majci VV pažnju, negu, plaćao njeno izdržavanje, ispunio sve na šta se ugovorom obavezao, što je između parničnih stranaka bilo nesporno. U pogledu eventualnog tužbenog zahteva, koji se svodi na utvrđenje ništavosti istog ugovora o doživotnom izdržavanju (R 1/2002 od 08.01.2002. godine), u kome su samo taksativno nabrojane parcele iz ugovora koji je predmet i osnovnog tužbenog zahteva, pravilno je drugostepeni sud zaključio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima vezani za utvrđenje ništavosti ugovora iz istih razloga. Pokojna VV je zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju raspolagala svojom imovinom, s obzirom da su presudom na osnovu priznanja P 712/01 od 24.12.2001. godine raskinuti prvi i drugi ugovor o poklonu i utvrđeno pravo svojine sada pok. VV na imovini koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Takođe je presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Ćupriji P 713/2001 od 24.12.2001. godine raskinut ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Opštinskim sudom u Ćupriji u predmetu R 194/2001.

Sud je cenio navode u reviziji da je ugovor o doživotnom izdržavanju R 194/01 od 17.08.2001. godine pravnosnažno raskinut tek 09.01.2002. godine, o čemu postoji klauzula pravnosnažnosti sa tim datumom, što znači da je u trenutku zaključenja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju postojao zaključen isti ugovor o doživotnom izdržavanju sa istim obavezama na strani davaoca izdržavanja i sa navedenom istom imovinom. Naime, presudom na osnovu priznanja P 713/01 od 24.12.2001. godne raskinut je ugovor o doživotom izdržavanju R 194/01, na zapisniku o glavnoj raspravi je konstatovano da se stranke na presudu na osnovu priznanja neće žaliti, pa je presuda saglasno članu 359 ZPP postala pravosnažna odricanjem prava na žalbu. Nisu osnovani ni navodi u reviziji da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen jedino radi izgravanja naslednih prava tužilje i pribavljanja celokupne imovine roditelja stranaka od strane tuženog, obzirom da je tuženi 13 godina izdržavao sada pok. VV i ispunjavao sve obaveze navedene u tom ugovoru.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da isti nisu osnovani, a da je pri tom drugostepeni sud u svojoj odluci dao jasne i potpune razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud kao pravilne.

Na osnovu odredbe člana 414. ZPP doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Pošto troškovi odgovara na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković