Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20266/2022
22.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Marije Terzić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Frindik, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Bojčić, advokat iz ..., po tužbi radi duga i po protivtužbi radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 699/2021 od 24.02.2022. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 699/2021 od 24.02.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 699/2021 od 24.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P 789/19 od 24.11.2020. godine, odbijen je protivtužbeni zahtev za poništaj utovora o zajmu od 17.08.2012. godine zaključen između tužilje kao zajmodavca i tuženog kao zajmoprimca i hipotekarne izjave overene pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici Ov br. 29545/2012 od 16.08.2012. godine za iznos od 10.000 evra. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime glavnog duga isplati 11.600 evra sa zakonskom zateznom kamatom za period od 17.10.2012. godnie kao dana dospelosti potraživanja na naplatu do 25.12.2012. godine po stopi koju određuje Evropska centrlana banka, a za period od 25.12.2012. godine kao dana stupanja na snagu Zakona o zakonskoj zateznoj kamati po odredbama člana 4. tog zakona, kamatu po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% procentnih poena u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom nadoknadi troškove postupka od 285.755,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 699/2021 od 24.02.2022. godine stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom delu odluke kojim je odbijen tužbeni zahtev i delu odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 12.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je izvršenje ugovorne obaveze tuženog kao zajmoprimca iz ugovora o zajmu zaključenog između stranaka, a pravnosnažnom odlukom odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,...,10/23). Primena relevantnog materijalnog prava – Zakona o obligacionim odnosima, na kome su zasnovane nižestepene odluke, vezana je za konkretnu činjeničnu podlogu, pa nema uslova da se o reviziji odlučuje radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana ili novog tumačenja prava. Nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, jer tužilja u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji i suprotnom pravnosnažnom presuđenju sudova, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.03.2016. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.425.234,00 dinara (dinarska protivvrednost 11.600 evra po srednjem kusru NBS na dan podnošenja tužbe).

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.