U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Stamenković, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca – protivtuženog AA iz ... i tužilja mal. BB i mal. VV, obe iz ..., čiji je zakonski zastupnik otac AA, koga zastupa Marina Perić, advokat iz ..., protiv tužene – protivtužilje GG iz ..., koju zastupa Nikola Stolić, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava i zakonskog izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 332/22 od 29.07.2022. godine, u sednici održanoj 28.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene – protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 332/22 od 29.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P2 178/20 od 22.03.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 178/20 od 24.08.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog AA pa se mal. BB rođena ...2006. godine i mal. VV rođena ...2011. godine poveravaju AA kao ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava sa adresom prebivališta dece u ... ul. ... br. .. . Stavom drugim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa mal. BB i mal. VV sa tuženom – protivtužiljom kao majkom GG na takav način što će svakog vikenda počev od petka od 17 časova pa do nedelje do 17 časova, svakog drugog dečjeg rođendana, verskog i državnog praznika, te 10 dana zimskog i 15 dana letnjeg raspusta majka decu preuzimati i vraćati na adresu oca. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena – protivtužilja da na ime doprinosa za izdržavanje svoje dece mesečno plaća ukupno iznos od 20.000,00 dinara od toga mal. BB iznos od 12.000,00 dinara, a mal. VV iznos od 8.000,00 dinara počev od 31.07.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa sve dok za to postoje zakonski uslovi, uplatom na račun oca i zakonskog zastupnika maloletne dece AA do 05. u mesecu za tekući mesec, a dospele mesečne iznose odjednom sa zakonskom zateznom kamatom na dospeli mesečni iznos počev od 06. u mesecu pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužbeni zahtev tužene – protivtužilje kojim je tražila da se maloletna BB i maloletna VV povere njoj na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se uredi način održavanja ličnih odnosa maloletne dece i tužioca – protivtuženog kao oca, kao i da se tužilac – protivtuženi obaveže da doprinosi izdržavanju maloletne dece, se odbija. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 332/22 od 29.07.2022. godine, žalba tužene – protivtužilje je odbijena, a presuda Osnovnog suda u Rumi P2 178/20 od 22.03.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 178/20 od 24.08.2022. godine u pobijanom delu odluke u kome je uređen način održavanja ličnog kontakta između tužene – protivtužilje i tužilja mal. BB i mal. VV i u delu u kome je obavezana tužena – protivtužilja da doprinosi izdržavanju mal. BB i mal. VV, potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena - protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) pa je utvrdio da revizija tužene – protivtužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su živeli u vanbračnoj zajednici 15 godina. Za to vreme rođeno je dvoje maloletne dece i to ćerka BB rođena 2006. godine i ćerka VV rođena 2011. godine. Njihova vanbračna zajednica prekinuta je ...2020. godine. Tužilac živi u ... u očevoj kući sa svojom maloletnom decom, roditeljima i sestrom koji mu pružaju pomoć u brzi o deci. Domaćinstvo se bavi poljoprivredom, obrađuje 9 hektara zemlje a bave se i stočarstvom – uzgojom goveda i od toga ostvaruju prihod od 1.000.000,00 dinara godišnje od čega se izdržavaju. Tužena živi u ..., u kući površine 150m² koja je vlasništvo njenog oca, sa roditeljima i bratom. Otac tužene je zemljoradnik, majka i brat su zaposleni a i tužena je zaposlena i mesečno zarađuje 50.000,00 dinara. U obavezama kućnih troškova učestvuje oko 5.000,00 dinara a lične potrebe je opredelila na iznos od 5.000,00 do 7.000,00 dinara mesečno. Ćerka stranaka maloletna BB pohađa prvi razred srednje škole, a maloletna VV četvrti razred osnovne škole. Prvostepeni sud je utvrdio da su potrebe za maloletnu decu u pogledu hrane, udžbenika, školske opreme, garderobe, obuće i sredstva za higijenu procenjene na mesečnom nivou i to za maloletnu BB oko 26.000,00 dinara, a za maloletnu VV oko 20.000,00 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, imajući u vidu nalaz i mišljenje voditelja slučaja Centra za socijalni rad u Pećincima i volju dece da žive zajedno i da žive sa ocem, prvostepeni sud je odlučio da se maloletna deca parničnih stranaka povere ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se lični kontakti između majke i maloletne dece održava na način naveden u izreci pod stavom dva prvostepene presude. Obavezao je tuženu – protivtužilju kao majku da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća ukupno 20.000,00 dinara i to za maloletnu BB 12.000,00 dinara a za maloletnu VV 8.000,00 dinara s tim da dospele rate isplati odjednom. Tužilac – protivtuženi ima dobre uslove za život maloletne dece, pomažu mu njegovi roditelji i sestra, deca imaju svoju sobu, osećaju se prijatno u tom domaćinstvu. Zaključeno je da je u najboljem interesu maloletne dece da ostanu da žive kod oca u njegovom domaćinstvu i domaćinstvu dede i babe, a da se model u pogledu viđanja i održavanja ličnih odnosa sprovede na način kako je predloženo od strane voditelja slučaja Centra za socijalni rad.

Odlučujući o žalbi tužene – protivtužilje drugostepeni sud je u svemu prihvatio razloge koje je dao prvostepeni sud kako u pogledu odluke o poveravanju dece radi vršenja roditeljskog prava na strani tužioca – protivtuženog, tako i u pogledu održavanja ličnih odnosa između maloletne dece i tužene – protivtužilje kao majke. Pri tome je ocenjeno da je prvostepeni sud pravilno opredelio i doprinose koje treba da daje tužena – protivtužilja vezano za izdržavanje maloletne dece, pri čemu je zaključeno da su potrebe maloletne dece pravilno opredeljene i da je tužena – protivtužilja u mogućnosti da daje opredeljene iznose izdržavanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili činjenično stanje u ovoj pravnoj stvari. Pribavljen je izveštaj od strane nadležnog Centra za socijalni rad pri čemu je utvrđeno da je u interesu maloletne dece da budu poverena ocu radi vršenja roditeljskog prava. U pogledu održavanja kontakata tužene sa maloletnom decom Centar za socijalni rad je dao predlog kako bi trebalo da se ostvaruje to viđanje koje bi bilo najadekvatnije za maloletnu decu a da im to ne bi predstavljalo veći napor s obzirom da oba deteta idu u školu. Taj predlog nižestepeni sudovi su ocenili u kontekstu ostalih izvedenih dokaza i prihvatio ga nalazeći da je takav način i vremenski interval održavanja kontakata za sada najbolji i u interesu maloletne dece, a što prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Dalje, nižestepeni sudovi su zaključili da je iznos koji tužena treba da plaća na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece realno opredeljen sve u skladu sa potrebama maloletne dece i mogućnostima tužene – protivtužilje s obzirom da ista radi i zarađuje oko 50.000,00 dinara mesečno.

Navodima iz revizije tužene – protivtužilje ne dovodi se u pitanje pravilnost nižestepenih presuda. Tužena ističe da je način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece i nje kao majke, trebalo urediti tako što bi deca boravila kod nje svakog vikenda u opredeljenom vremenu. Međutim, voditelj slučaja u Centru za socijalni rad je imao u vidu sve te okolnosti, a osim toga činjenica je da bi odlazak maloletne dece kod tužene – protivtužilje kao majke radi održavanja ličnih odnosa, u ovom uzrastu bio prenaporan za njih. Opredeljenje da svakog drugog vikenda u određenom vremenu borave kod majke je pravilno određeno i da je to u najboljem interesu maloletne dece jer bi u suprotnom ukoliko bi deca svakog vikenda odlazila radi održavanja ličnog kontakta sa majkom u domaćinstvo gde ista živi, deca u izvesnom smislu vremenski bila rastrzana i to bi u ovom njihovom uzrastu bilo veliko opterećenje. Stoga se navodi tužene – protivtužilje u tom smislu izneti u reviziji ne mogu prihvatiti kao opravdani.

Pravilno su nižestepeni sudovi opredelili i visinu izdržavanja koju je u obavezi da plaća tužena – protivtužilja kao deo doprinosa za izdržavanje maloletne dece. U ovom slučaju radi se o obavezi izdržavanja pa sud ne može prihvatiti predlog tužene – protivtužilje da joj se omogući da zaostale rate na ime izdržavanja za maloletnu decu plati u roku od jedne godine i da to ne bi štetilo interesu maloletne dece. Ukoliko se tužena – protivtužilja u samom postupku realizacije isplate tih obaveza dogovori sa zakonskim zastupnikom maloletne dece i maloletnom decom, način plaćanja zaostalih rata može se regulisati u izvesnom smislu na drugačiji način, s tim da se ne može dirati u pitanje ugrožavanje egzistencije maloletne dece zbog odugovlačenja isplate zaostalih rata.

Ostali navodi iz revizije nisu takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Pravilno je nižestepeni sud odlučio o troškovima postupka jer član 207. Porodičnog zakona daje mogućnost da sud po slobodnoj oceni može odlučiti o tome da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, što je u izvesnom smislu u skladu i sa interesima maloletne dece. Kako tužena - protivtužilja nije uspela u reviziji to nema ni pravo na naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija

Jasmina Stamenković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić