.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2028/2021
09.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca JKP „Toplana“ Leskovac, čiji je punomoćnik Stojan Takić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Davor Cvetković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3695/19 od 24.12.2019. godine, u sednici održanoj 09.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3695/19 od 24.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3695/19 od 24.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3577/19 od 08.08.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu, na ime duga za pruženu komunalnu uslugu – proizvodnju i distribuciju pare i toplotne vode, isplati 116.951,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.12.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 48.800,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 3695/19 od 24.12.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvosepena presuda, pa je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca tako što je tuženi obavezan da tužiocu, na ime duga za pruženu komunalnu uslugu – proizvodnju i distribuciju pare i toplotne vode, isplati 58.475,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.12.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu preko dosuđenih 58.475,50 dinara, do traženih 116.951,00 dinara. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 57.249,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tuženog ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu isplati potraživanje na ime duga za pruženu komunalnu uslugu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer su nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti tužbenog zahteva doneli uz primenu odredaba materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, u svakom konkretnom slučaju. Posebna revizija se ne može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Zato nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je u skladu s tim odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Predlog za izvršnje na osnovu verodostojne isprave u ovoj pravnoj stvari podnet je 16.01.2017. godine, radi duga, a vrednost predmeta spora je 116.951,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom presudom prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev delimično usvojen, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime duga za pruženu komunalnu uslugu isplati 58.475,50 dinara. Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
