Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i člana 92. Zakona o uređeenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je u stalnom radnom odnosu u MUP-u RS od 03.11.2018. godine. Raspoređen je u Službi za ..., Odeljenje za ... sa mestom rada u Beogradu gde i živi. Rodom je iz ... gde je do 10.04.2017. godine imao prijavljeno prebivalište kada je izvršio promenu prebivališta na teritoriji Grada Beograda. Sada živi kao ... u ... smeštaju objekta SUP-a Srbije „...“. Tokom 2020. godine tužilac je objavio konkurs za prodaju stanova po povoljnim uslovima u Beogradu i to za pripadnike snaga bezbednosti. Tuženi je 07.05.2020. godine podneo prijavu po navedenom konkursu Sekretarijatu komisije MUP-a u kojoj je naveo da je bez stana, zatim podatke o boravištu uz priloženu fotokopiju lične karte, kao i poresko uverenje nadležnog organa i izjavu. U prijavi je naveo da pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da su podaci koje je uneo u prijavu verodostojni kao da on i članovi njegovog domaćinstva nisu od 01.06.2018. godine otuđili iz svojine stan ili porodičnu stambenu zgradu na teritoriji Republike Srbije, kao i na teritorijama bivših SFRJ. Istovremeno uz prijavu je priložena i overena izjava istog dana kojom tuženi izjavljuje da on i članovi njegove porodice nemaju u vlasništvu stan odnosno porodičnu stambenu zgradu na teritoriji Republike Srbije. Nakon sprovedenog upravnog postupka o ispunjenosti uslova tuženog za kupovinu stana po povoljnim uslovima, između tužioca, kao prodavca i tuženog, kao kupca zaključen je ugovor o kupoprodaji 30.12.2020. godine i isti je overen kod javnog beležnika Nine Štiklić pod Opu 1121-220. Po osnovu tog ugovora tužilac je kupio stan u ulici ... broj ... u ... – ... projektovane površine 80,84m² po strukturi troiposoban stan za cenu od 44.462 evra. Tužilac nije uveden u posede s obzirom da se naknadno saznalo da tuženi ima u svom vlasništvu imovinu na teritoriji Republike Srbije. Uvidom u podatke katastara nepokretnosti za KO ... i to listove nepokretnosti broj ..., ... KO ..., proizlazi da je tuženi upisan kao suvlasnik na zemljištu površine 114m² sa udelom od 1/10 ulica ... i sa tim delom na porodičnoj zgradi izgrađenoj bez odobrenja za gradnju u ulici ... broj ... u ... . Tuženi je upisan i kao suvlasnik sa udelom od 2/20 na zemljištu površine 116m² kao i porodične stambene zgrade na katastarskoj parceli ... sa udelom od 1/10 na zemljištu površine 87m² i porodične stambene zgrade upisane na katastarskoj parceli ... u ulici ... broj ... .

Odlučujući o zahtevu za utvrđivanje ništavosti polazeći od odredbe člana 103. ZOO kao i člana 5. st. 1. i 4. Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta i izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i člana 3. Odluke ministara unutrašnjih poslova o ispunjenosti uslova za kupovinu stana pod povoljnim uslovima, prvostepeni sud je ocenio da je zahtev osnovan. Ovo iz razloga jer je tuženi u prijavi za kupovinu stana propustio da navede da ima u susvojini druge nepokretnosti.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju u pogledu utvrđivanja ništavosti spornog ugovora nalazeći da je članom 5. Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti („Službeni glasnik RS“, br. 41/18... 62/23) propisano da pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima imaju pripadnici snaga bezbednosti koji ispunjavaju uslove iz ovog zakona i podzakonskih propisa donetih na osnovu ovog zakona koji nemaju trajno rešeno stambenu potrebu ili imaju neodgovarajući stan. Komisija tužioca je donela odluku da tuženi ispunjava sve uslove za kupovinu stana pod povoljnim uslovima jer je lice sa nerešenom stambenom potrebom, te da navedena odluka tužioca o dodeli stana tuženom nikada nije stavljena van snage niti je njena punovažnost dovedena u pitanje. Osim toga član 5. citiranog zakona u stavu 1. je propisano da pravo na kupovinu stana imaju ne samo lica koja nemaju trajno rešeno stambenu potrebu već i lica koja imaju neodgovarajući stan. Prema Odluci ministra unutrašnjih poslova, nerešena stambena potreba postoji ako lice koje je konkurisalo za zaključenje ugovora ovakve sadržine na teritoriji Republike Srbije nema u svojinu nepokretnost koja zadovoljava njegove stambene potrebe. Tuženi ima centar životnih aktivnosti od 2017. godine u Beogradu gde živi kao podstanar i to najpre u privatnom smeštaju a potom u samačkom objektu tužioca. Kako se nerešeno stambeno pitanje vezuje za centar životnih aktivnosti određenog lica, to je zaključio da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo pa je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev tužioca za utvrđivanje ništavosti spornog ugovora.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakva pravna argumentacija drugostepenog suda nije pravilna. Ovo iz razloga što je članom 5. stav 1. Zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti („Službeni glasnik RS“, br. 41/2018) propisano ko ima pravo na kupovinu stana. Stavom 5. citiračnog člana propisano je da uslove, način i postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za kupovinu stana pod povoljnim uslovima Vlada će posebnim aktom bliže odrediti. Odlukom ministra unutrašnjih poslova o ispunjenosti uslova za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima br. 535/19-14 od 07.03.2019. godine predviđeni su uslovi i postupak za kupovinu stanova pripadnika MUP-a. Prema članu 3. naznačene odluke propisano je da pripadnik MUP-a koji stiče pravo na otkup treba da ispuni uslove da nema trajno rešenu stambenu potrebu, ako on ili član njegovog porodičnog domaćinstva nema u svojini stan odnosno porodičnu stambenu zgradu na teritoriji Republike Srbije. Članom 4. Odluke propisano je da neodgovarajući stan ima pripadnik MUP-a ako on i/ili član njegovog porodičnog domaćinstva imaju u svojini jedan ili više stanova, odnosno jednu ili više porodičnih zgrada, čija ukupna površina nije veća od 92m². Članom 8. Odluke propisano je da prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima ima pripadnik MUP-a koji nema trajno rešeno stambenu potrebu.

Tužilac je u podnetoj prijavi naveo netačne podatke u vezi napred propisanih uslova. Prema evidenciji RGZ, tužilac u vreme podnošenja prijave bio je vlasnik i to: porodične stambene zgrade površine 114m² u ulici ... broj ... KO ..., parcela broj ... upisana u LN ..., sa udelom 1/10; porodične stambene zgrade površine 116m² u ulici ... KO ..., parcela broj ... upisana u list nepokretnosti ... sa udelom 2/20; porodične stambene zgrade površine 87m² u ulici ... ... KO ..., parcela broj .../... upisane u LN ... sa udelom 1/10. Znači tužilac je neprijavljivanjem opisane imovine u svom vlasništvu sebe svrstao u kategoriju lica koja nemaju u vlasništvu stan ili porodičnu stambenu zgradu na teritoriji Republike Srbije i koristeći pravo prioriteta na koje nije imao pravo došao u poziciju da zaključi ugovor o kupovini stana. Da je postupio u skladu sa navedenim propisima tužilac ne bi došao u privilegovanu poziciju zaključenja ugovora. Dalje citirani propisi svojstvo vlasnika na određenoj nepokretnosti kao uslov za kupovinu stana nisu ograničili na mesto prebivališta kupca pripadnika MUP-a već se to odnosi na celu teritoriju Republike Srbije. Stoga argumentacija drugostepenog suda da tuženi nema prebivalište u ... već na teritoriji Grada Beograda gde mu je centar životnih aktivnosti, a na kojoj teritoriji nema vlasništvo na nepokretnostima i tu rešenu stambenu potrebu, te da ga ta činjenica kvalifikuje za lice koje ima pravo na kupovinu stana pod posebnim uslovima, nije prihvatljiva. Tuženi nije ispunjavao uslove da se nađe u kategoriji lica koja imaju pravo na kupovinu stanova pod tim uslovima, prilikom podnošenja prijave dao je netačne podatke. Stoga je prvostepeni sud pravilno zaključio da je sporni ugovor ništav i ne proizvodi pravno dejstvo.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, u smislu odredbe čl. 153. i 154. ZPP-a.

Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković