.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2033/2024
07.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, u parnici tužilaca AA i BB, obe iz sela ..., VV i GG, obojice iz ..., koje zastupa Peko Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog „Rasto Tours“ preduzeće za trgovinu i turizam d.o.o. Beograd iz Jajinaca, koga zastupa Aleksandar Đorđević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 853/23 od 14.09.2023. godine, u sednici održanoj 07.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 853/23 od 14.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 260/22 od 19.01.2023. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade nematerijalne štete svim tužiocima isplati po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, da tužiljama AA i BB ime naknade materijalne štete isplati iznos od 125.483,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2015. godine do isplate, da tužiocu VV na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 236.016,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2015. godine do isplate i da tužiocu GG na ime naknade materijalne štete isplati 68.975,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2015. godine do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi parnične troškove u iznosu od 486.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 853/23 od 14.09.2023. godine, prvim stavom izreke, presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 260/22 od 19.01.2023. godine preinačena je u delu prvog i drugog stava izreke tako što je, umesto pogrešno označenog paricionog roka od 15 dana, određen pravilni rok od osam dana od prijema presude. Drugim stavom izreke, prvostepena presuda je preinačena u drugom stavu izreke u pogledu perioda obračuna zakonske zatezne kamate tako što je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 14.05.2015. godine do presuđenja dana 19.01.2023. godine, a u preostalom delu žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u prvom i drugom stavu izreke. Trećim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu rešenja o troškovima tako što je obavezan tuženi da, pored dosuđenog iznosa od 486.400,00 dinara, tužiocima isplati još 51.500,00 dinara, ukupno 537.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Četvrtim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je iz svih zakonom dozvoljenih razloga izjavili reviziju zasnovanu na članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije shodno članu 410. stav 2. u vezi sa članom 468. stav 1. i članom 479. stav 6. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Saglasno citiranim zakonskim odredbama i visini tužbenog zahteva svakog tužioca ponaosob, sledi da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, odnosno da je postupak u ovoj parnici vođen po pravilima za spor male vrednosti u kome je revizija zakonom isključena. Kod takvog stanja stvari, preinačenje prvostepene presude u odnosu na sporedno potraživanje kamate i odluku o troškovima parničnog postupka, bez uticaja je na mogućnost dozvoljenosti revizije primenom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se punomoćnik tuženog pozvao u svojoj reviziji, a kod odsustva predloga da se pobijana presuda razmotri primenom člana 404. ZPP, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
