.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2037/2019
20.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa punomoćnik dr Nebojša Stanković, advokat iz .., radi utvrđenja ništavosti ugovorene odredbe, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1590/18 od 30.01.2019.godine, u sednici veća održanoj 20.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA se odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž1590/18 od 30.01.2019.godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE se kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1590/18 od 30.01.2019.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovog suda u Vrbasu-Sudska jedinica u Kuli P 139/18 od 12.10.2018.godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da je ništava odredba člana 5 tačka 1 podtačka 1 ugovora o kreditu br. .. zaključenog 26.02.2016.godine što je tužena dužna trpeti i priznati i obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 5.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.02.2017.godine pa do isplate i na ime troškova parničnog postupka iznos od 77.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući kamatu od izvršnosti odluke do konačne isplate
Viši sud u Somboru je presudom Gž 1590/18 od 30.01.2019.godine žalbu tužene delimično usvojio i presudu Osnovnog suda u Vrbasu- Sudska jedinica u Kuli P 139/18 od 12.10.2018.godine preinačio u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev za naknadu troškova preko iznosa od 48.300,00 dinara do dosuđenog iznosa od 77.550,00 dinara sa zakonskom zateznoma kamatom na tu razliku od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom pobijanom usvajajućem, a nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena, a žalba tužene odbijena. Zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagvoremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje sa pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“br. 72/11....55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava ( posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti za ujednačavanjem sudske prakse ni novim tumačenjem prava imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite te način presuđenja i razlog za usvajanje tužbenog zahteva. Tužena se u reviziji poziva na sudske odluke, međutim, radi se uglavnom o odlukama prvostepenih sudova koje ne mogu da budu izraz ustaljene sudske prakse zbog čega nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju zahteva tužilje u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz članova 12., 15., 46., 47., 105., 109. i 265 Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađene su sa vežaćim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjima u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovih zakonskih odredbi tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava odnosno u skladu su sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda zauzetim na sednici Građanskog odeljenja 02.04.2019.godine, zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužene u smislu člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravoj stvari podneta je sudu 24.01.2018.godine. Vrednost predmeta spora je 5.700,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora u iznosu od 5.700,00 dinara ne pralazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci .
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
