Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević, Slađane Nakić-Momirović, Milomira Nikolića i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje S.M. iz I., čiji je punomoćnik Đ.D. advokat iz I., protiv tuženog N.B., AD B., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4132/14 od 03.06.2015. godine, na sednici održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog za odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4132/14 od 03.06.2015. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4132/14 od 03.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P br.9153/2013 od 17.07.2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništav ugovor o kreditu između tužene N.K.b. AD N.S., sada N.B. AD B. i tužilje kao i menica serijski broj … po naredbi N.B. AD B., na iznos 1.193.236,58 dinara, potpisana od strane tužilje kao meničnog dužnika, te su bez pravnog dejstva u odnosu na tužilju, što je tuženi dužan priznati i vratiti menicu tužilji. U stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 180.332,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4132/14 od 03.06.2015. godine, žalba tužene je odbijena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu je potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ukazivanjem na razloge i uslove za primenu odredbe o posebnoj reviziji u smislu člana 404. ZPP, radi potrebe ujednačavanja sudske prakse u pogledu tumačenja primene prava i rešavanja spornog pravnog pitanja.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11) koji je noveliran odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14) zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.

Noveliranom odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, ocenivši da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse kao i za novo tumačenje prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Tuženi nije dostavio dokaz o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za donetu odluku o usvajanju zahteva tužbe u skladu su sa postojećom sudskom praksom i tumačenjem i primenom materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima i pravnim posledicama ništavosti ugovora (nepostojeća odnosno nedozvoljena kauza, fiktivnost ugovora, zaključenje ugovora protivno prinudnim propisima). Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova usaglašeni su sa važećim tumačenjem prava i pravnim shvatanjem u praksi tih sudova i revizijskog suda u primeni ovog pravnog instituta, tako da nema potrebe ni za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, prihvatanje dozvoljenosti izjavljene revizije ne bi dovelo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za revidenta.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), u vezi članom 23. st.1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prelaznom odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisano je da postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona. Prema stavu 3. istog člana, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

U konkretnom slučaju tužba radi poništaja ugovora podneta je 18.09.2013. godine i označena vrednost predmeta spora u tužbi je 1.193.236,58 dinara. Drugostepena presuda kojom je postupak pravnosnažno okončan doneta je 03.06.2015. godine.

Kako vrednost predmeta spora označenog u tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.