Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Slujžbeni glasnik RS“ br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava, protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade na ime korišćenja poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu tužilje od strane tuženog. Odluka o odbijanju tužbenog zahteva tužilje zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava kod utvrđene činjenice da je tuženi prijavio da obrađuje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ukupne površine 19 a 58 ari i 02 kvm, parcele koje su bile planirane za davanje u zakup putem javnog nadmetanja, koja, na teritoriji Opštine Alibinar za ekonomsku 2015./2016. godinu nije sprovedena i da je tuženi, na ime zakupnine za korišćenje državnog zemljišta platio tužilji prosečnu cenu zakupa na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina, na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije broj 320-2875/2016 od 11.03.2016. godine. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, u svakom konrektnom predmetu pa ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja. Za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje zaštitu ljudskih prava i obezbeđenju standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 27.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 1.462.500,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić