Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 86/2023 od 03.04.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u obavezujućem delu stava drugog izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 188.990,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 143.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je preko ovog iznosa, do traženog od 211.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka odbijen. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova žalbenog postupka plati 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, dok je preko ovog iznosa, do traženog od 53.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen.

Protiv rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 156. ovog zakona učinjene pred drugostepenim sudom, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, revizijom se osporava odluka o troškovima postupka. S obzirom na to da sud po okončanju spora, u svakom konkretnom slučaju u zavisnosti od ishoda spora, na osnovu podnetih zahteva stranaka odlučuje o troškovima postupka, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončava, dok je stavom 6. propisano da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Članom 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok je stavom 2. propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

S obzirom da je revizija izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, shodno članu 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, nije dozvoljena.

Imajući u vidu navedeno, na osnovu člana 420. stav 6. u vezi sa članom 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković