Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilja AA i mal. BB, koju zastupa zakonska zastupnica majka AA, obe iz ..., čiji je punomoćnik Noemi Sabo, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Subotice, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Subotice i JKP „Čistoća i zelenilo“ iz Subotice, čiji su punomoćnici Branko Bajić i Dobroslav Bajić, advokati iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilja, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 107/18 od 18.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 107/18 od 18.11.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 107/18 od 18.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 686/2017 od 24.01.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se obavežu tuženi da im na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol i strah solidarno isplate iznos od ukupno 300.000,00 dinara i to tužilji AA iznos od 80.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol i iznos od 40.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah i tužilji maloletnoj BB iznos od 120.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol i iznos od 60.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke usvojen je zahtev tužilja za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi. Stavom trećim izreke obavezane su tužilje da tuženom Gradu Subotici naknade troškove postupka u iznosu od 22.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke obavezane su tužilje da tuženom JKP „Čistoća i zelenilo“ naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Subotici Gž 107/18 od 18.11.2019. godine stavom prvim izreke žalba tužilja je odbijena, a presuda Osnovnog suda u Subotici P 686/2017 od 24.01.2018. godine je potvrđena. Stavom drugim izreke, zahtev tužilje za naknadu troškova sastava žalbe u iznosu od 18.000,00 dinara je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložile su da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postukpu („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, pravnosžanom presudom odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete usled gubitka psa, odnosno prisustvovanju napada usmrćenja njihovog psa od strane pasa lutalica, zbog čega su tužilje trpele nematerijalnu štetu u vidu pretrpljenih duševnih bolova i pretrpljenog straha, uz obrazloženje da kritičnom prilikom tužilje nisu zadobile povrede, odnosno da ih psi lutalice nisu napali, te da nisu trpele duševne bolove i strah zbog vlastite bezbednosti već bol i strah isključivo zbog kućnog ljubimca koga su napali i rastrgli psi lutalice. U konkretnom slučaju, tužilje nemaju pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i pretpljenog straha, obzirom da odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, kojim se reguliše zakonski osnov za naknadu nematerijalne štete, navedeni vid pretrpljne štete koju su tužilje trpele zbog gubitka psa, nije propisan.

Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potrebe za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda pa ukazivanje tužilja na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje i nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Takođe, nema potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Iz izloženih razloga, posebna revizija nije dozvoljena primenom člana 404. ZPP, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilja nije dozvoljena. Pobijanom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić