Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, učinjene u drugostepenom postupku. Odlučujući o delu zahteva kojim je traženo utvrđenje postojanja prava službenosti prolaza pešice preko poslužnog dobra - parcele u svojini tužene, drugostepeni sud je u skladu sa odredbom člana 8. ZPP ocenio sve izvedene dokaze, a naročito iskaz tužilje saslušane u svojstvu stranke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su vlasnice susednih parcela. Tužilja je vlasnica parcele .../... KO ..., površine 4 ara 12 m2, koja je nastala tokom 1974. godine deobom parcele .../... KO ... u svojini oca stranaka VV. Pravo svojine na označenoj parceli tužilja je stekla na osnovu ugovora o poklonu Ov. .../... od 14.06.1974. godine zaključenog sa svojim ocem kao poklonodavcem. Na toj parceli nalaze se dva objekta sagrađena bez građevinske dozvole - stambena zgrada i pomoćni objekat koji se sastoji od kotlarnice, prostorije za ogrev, male radionice i garaže. Tužena je vlasnica parcele .../... KO ..., površine 4 ara 62 m2, koja je nastala tokom 1978. godine. Pravo svojine na označenoj parceli tužena je takođe stekla na osnovu ugovora o poklonu Ov. .../... od 10.08.1998. godine zaključenog sa ocem Borivojem Simićem kao poklonodavcem. Na toj parceli nalazi se porodična stambena zgrada izgrađena bez odobrenja za gradnju. Tužilja je objekte na svojoj parceli gradila po zaključenju ugovora o poklonu. U to vreme na susednoj parceli (u svojini oca stranaka) već se nalazio objekat koji je on naknadno, zajedno sa zemljištem, poklonio tuženoj. Obe parcele se graniče sa ulicom - seoskim putem, od koje ih razdvaja ograda koju je postavio njihov otac. Na toj ogradi su bili uklonjeni delovi između ulice i tužiljine parcele i između sadašnje parcele tužene i ulice, i na tom mestu postavljena kapija kroz koju se moglo ulaziti pešice i kolima u obe parcele. Ogradu između spornih parcela postavila je tužena tokom 2012. godine i tada je uklonila deo kapije koji se nalazio između njene parcele i ulice i na tom delu postavila ogradu jer ima drugu kapiju za ulaz pešice i kolima u svoju parcelu. Pre postavljanja ograde između spornih parcela tužena nije zabranjivala tužilji i njenim ukućanima prolaz spornim delom njene parcele, a ogradu je postavila da bi sebe i svoju imovinu zaštitila od ulazaka životinja i trećih lica, pa i od tužiljinih ukućana koji su je uznemiravali.

Stambeni objekat tužilje, njegov severni ugao udaljen je od ove ograde za 0,97 m a južni ugao za 1,31 m. Pomoćni objekat nalazi se iza stambenog objekta, spojen je sa istim, ali nema direktan ulaz iz kuće. Pristup tom objektu moguć je pešice, prolazom pored kuće, ali do njega na taj način nije moguće doći kolima. Putničkim vozilom može se ući u tužiljinu parcelu sa ulice ako se ukloni fiksirani deo kapije i tada se vozilom dolazi do samih ulaznih vrata u njenu kuću. Tužiljina parcela se sa jedne strane graniči sa ulicom, a sa ostalih strana sa parcelama u svojini tužene i trećih lica. Na svim tim parcelama izgrađeni su stambeni objekti. 

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je, nakon ukidanja prvostepene presude, odlučio da primenom člana 49. stav 1. i člana 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa odbije tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, službenost je stvarno pravo na tuđoj stvari i može postojati samo ako vlasnik povlasnog dobra svoju nepokretnost ne može koristiti ukoliko ne vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika - poslužnom dobru. U konkretnom slučaju, tužiljina parcela se graniči sa javnim putem i u nju se može direktno ulaziti sa tog puta, tako da nije ispunjen osnovni uslov za postojanje prava službenosti u korist njene parcele - da se ista ne može koristiti bez korišćenja dela susedne parcele u svojini tužene. Osim toga, stvarna službenost se vrši na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro, pa je tužilja bila dužna da objekte na svojoj parceli izgradi tako da ne stvori teret za parcelu tužene, a ponašanje suprotno toj obavezi vređa pravo tužene na imovinu zagarantovano članom 58. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije i članom 1. Dodatnog protokola uz Konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koju je tužena želela da zaštiti postavljanjem ograde između parcela stranaka.

U ovom sporu tužilja traži utvrđenje da je održajem, u skladu sa članom 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stekla pravo službenosti pešačkog i kolskog prolaza preko dela parcele u svojini tužene. Tužena se ovakvom zahtevu protivila isticanjem prigovora da takva službenost više nije potrebna.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, a naročito iskaz tužilje, nižestepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o delu tužbenog zahteva kojim je tražio utvrđenje prava službenosti prolaza pešice. Tužilja može ući u svoju parcelu pešice sa ulice, kroz postavljenu kapiju, i na taj način može pristupiti stambenom i pomoćnom objektu jer to omogućava njihova lokacija i udaljenost od međe sa susednom parcelom na kojoj je tužena postavila ogradu. Zbog toga je dalje vršenje prava službenosti pešačkog prolaza preko parcele tužene u označenim merama i granicama nepotrebno, i bilo bi suprotno smislu prava stvarne službenosti određenog u članu 49. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zato nisu osnovani navodi revizije da ova činjenica nije bitna u sporu za utvrđenje prava stvarne službenosti, već samo za spor radi ustanovljavanja tog prava.

Međutim, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje bitno za odluku po zahtevu za utvrđenje postojanja službenosti kolskog prolaza nije u potpunosti utvrđeno.

Odluku o odbijanju tog dela tužbenog zahteva drugostepeni sud zasniva isključivo na činjenici da tužiljina parcela ima pristup sa ulice i da zato ona nema potrebu za korišćenjem dela parcele u svojini tužene radi prolaza kolima do pomoćnog objekta koji se, između ostalog, koristi i kao garaža. U situaciji kada ni drugostepeni sud ne dovodi u sumnju zaključak prvostepenog suda da je tužilja sporni prolaz nesmetano koristila kao kolski još od 1974. godine, iako je i tada imala pristup sa ulice, bilo je nužno utvrditi činjenicu da li dalje faktičko vršenje sporne službenosti kolskog prolaza nije potrebno jer tužilja na neki drugi način može kolima doći do garaže i istu koristiti bez korišćenja prolaza preko dela parcele tužene. Tu činjenicu nižestepeni sud za sada nije utvrdio na pouzdan način, a teret dokazivanja te činjenice bio bi na tuženoj (član 231. stav 3. ZPP), koja osnovanost tužbenog zahteva osporava tvrdnjom - prigovorom da tražena službenost kolskog prolaza nije potrebna.

Iz navedenih razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je odlučeno o zahtevu za utvrđenje prava stvarne službenosti prolaza kolima, i u delu kojim je odlučeno o sporednom zahtevu - troškovima postupka, i u tom delu predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju drugostepeni sud će utvrditi ovu činjenicu jer je ista bitna za odluku o tužbenom zahtevu, čija osnovanost je osporena prigovorom vlasnika poslužnog dobra da vlasnik povlasnog dobra svoju imovinu može koristiti bez traženog tereta na njegovoj imovini.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, a na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić