.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20451/2023
06.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slaviša Dimić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oba iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slavoljub Mirosavljević, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž 757/23 od 10.05.2023. godine, u sednici održanoj 06.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž 757/23 od 10.05.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž 757/23 od 10.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini P 1080/22 od 13.02.2023. godine, odbačena je tužba tužioca protiv tuženog BB iz ..., u delu tužbenog zahteva kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi samovlasno zauzeo prostor od k.p. br. .. KO ..., na kom tužilac ima pravo svojine, koje zauzeće je učinjeno žičanom ogradom na betonskim stubovima izgrađenim od strane tuženog, u merama i granicama koje bi tužilac precizirao nakon uviđaja suda i dostavljanja nalaza i mišljenja veštaka građevinske i geodetske struke, te kojim bi se naložilo tuženom da ukloni žičanu ogradu sa betonskim stubovima, u merama i granicama i na način koji bi bio preciziran nakon dostavljanja nalaza i mišljenja građevinske i geodetske struke, a da zauzeti prostor vrati tužiocu u državinu i korišćenje, kao i eventualni tužbeni zahtev u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da postavljenu žičanu ogradu i stubove koji se nalaze na k.p. br. .. KO ..., ispravi i popravi u granicama koje bi tužilac precizirao nakon prijema izveštaja veštaka građevinske struke, kao nedozvoljena.
Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž 757/23 od 10.05.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Jagodini P 1080/22 od 13.02.2023. godine, a žalbu tužioca odbijena, kao neosnovana.
Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je odluka o odbačaju tužbe tužioca u delu zahteva za činidbu u odnosu na jednog tuženog, a zbog presuđene stvari, koju je sud doneo primenom odredbe člana 294. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje revidenta u reviziji na primenu odredbe o nužnom i jedinstvenom suparničarstvu u smislu odredbe člana 211.stav 1. Zakona o parničnom postupku, je bez uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok bitna povreda odredaba parničnog postupka (na koju revident ukazuje u reviziji), nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi činidbe (predaju u državinu i otklanjanja izvora opasnosti od nastanka štete), tužilac je podneo 16.08.2022. godine, a vrednost predmeta spora je utvrđena od strane prvostepenog suda na iznos od 10.000,00 dinara, pa je tužiocu naloženo plaćanje sudske takse na tužbu u iznosu od 1.900,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413., u vezi člana 420.stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
