Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojnograđevinski centar „Beograd“ iz Beograda, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo, protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Prica, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4993/18 od 13.12.2018. godine, u sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4993/18 od 13.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4993/18 od 13.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9801/17 od 06.09.2018. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu isplati 4.362.752,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka od 273.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4993/18 od 13.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijene je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca radi isplate. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa sudskom praksom u sporovima za isplatu zakupnine, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Kako pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku na kome je zasnovana sudska odluka, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate podneta je 08.11.2013. godine, a podneskom od 23.06.2017. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Pobijana vrednost predmeta spora je 4.362.752,98 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić