.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2045/2021
27.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marjan Lukašev, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragoslav Nikolić, advokat iz ..., radi poništaja ugovora o kupoprodaji po osnovu prava preče kupovine, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6992/19 od 03.12.2020. godine, u sednici održanoj 27.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6992/19 od 03.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6992/19 od 03.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu, Sudska jedinica Bela Crkva P 1005/17 od 01.12.2017. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi ugovor o kupoprodaji od 20.03.2013. godine, zaključen između tužene BB, kao prodavca i tuženog VV, kao kupca, da se obaveže tužena BB1 da tužilji proda nekretnine upisane u LN broj ... KO ..., parcela broj .../..., njiva „...“ od 24 a 61 m2, parcela broj .../... njiva „...“ od 06 a 64 m2, parcela broj .../... njiva „...“ od 45 a 78 m2 i parcela broj .../... njiva „...“ od 4 a 30 m2 za cenu od 50.000,00 dinara, pod istim uslovima kako je to navedeno u ugovoru o kupoprodaji Ov .../... od 20.03.2013. godine, po pravnom osnovu preče kupovine na osnovu člana 5. – 10. Zakona o prometu nepokretnosti, te ukoliko to ne učini u navedenom roku, ova presuda da zameni ugovor o kupoprodaji i da se smatra zaključenim ugovorom o kupoprodaji između tužene, kao prodavca i tužilj,e kao kupca, i da posluži kao pravni osnov za uknjižbu prava svojine. Drugim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 96.450,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6992/19 od 03.12.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20).
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na iznos tržišne vrednosti sporne nepokretnosti koju je shodno odredbama Zakona o prometu nepokretnosti, tužilja bila dužna da uplati u sudski depozit prilikom podnošenja tužbe, s obzirom na sadržinu tražene pravne zaštite, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Ukazivanje tužilje na bitne povrede postupka učinjene pred drugostepenim sudom ne predstavljaju revizijski razlog za primenu instituta posebne revizije. Kod navedenog, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti novog tumačenja prava. Uz reviziju nisu dostavljene odluke različite sadržine, pa nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Iz iznetih razloga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi poništaja ugovora o kupoprodaji po osnovu prava preče kupovine podneta je 31.12.2013. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 50.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
