Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je po reviziji dozvoljenoj na osnovu člana 208. Porodičnog zakona ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi BB su supružnici između kojih se vodi postupak za razvod braka, u kom je rođeno troje dece: mlt. VV, mlt. GG i mlt. DD. Odnosi između supružnika su dugovremenski poremećeni, bilo je i prekida zajednice i ponovnog uspostavljanja, te pod okolnostima duboko poremećenih bračnih odnosa došlo je i do prijava o nasilju u porodici od strane tužilje u januaru 2024.godine, nakon tri uzastopna događaja sukobljavanja. Tuženi je i pre toga prema supruzi ispoljavao ponašanje sa karakteristikama nasilja u porodici, postupcima izazivao verbalne sukobe, pretnje, uslovljavanja, a bilo je ranije i fizičkog nasilja prema njoj nakon kojeg je od strane svedoka zatečen u podrumu zgrade u strepnji od dolaska policije jer je suprugu udario. Prijava nasilja u porodici od strane tužilje je učinjena 04.01.2024. godine. Tuženom su izrečene hitne mere privremenog udaljenja iz stana u kom su supružnici živeli i zabrane da prilazi supruzi i deci, produženog trajanja do 05.02.2024. godine. Ovoj prijavi, prethodila je pretnja tuženog da tužilja mora da napusti porodični stan u roku od 10 dana i da će on uzeti starateljstvo nad decom ako to ne učini, izrečena 04.01.2024.godine, događaj od 01.01.2024. godine kada je tužilja bila revoltirana saznanjem da tuženi zahteva od podstanara kod kojih je povremeno bivala radno angažovana, da se isele u roku od jednog dana, i po dolasku u stan reagovala vređanjem i pogrdama upućenim tuženom dok je on mirno sedeo u dnevnom boravku i smeškao se, a tek kada joj je postalo sumnjivo što tuženi ne reaguje na njene uvredljive reči i optuženja da je kriv i za loše ponašanje dece, uočila je da tuženi sve to snima kako bi snimljeno upotrebio u sporu sa njom, kao i verbalna rasprava supružnika dva dana kasnije povodom toga što su se deca potukla. Dana 04.01.2024. godine kada je tužilja pokušala da razgovara sa tuženim da bi najbolje bilo da se razvedu i dogovore oko starateljstva nad decom, tuženi je pripretio da će je iseliti iz stana jer je stan u kome žive vlasništvo njegove majke, kao i ostala dva stana (jednog u kom su živeli podstanari kojima je tuženi naložio da se iseli i drugog u potkrovlju koji je bio u fazi renoviranja), i stavljanjem u izgled da će decu zadržati pod svojim starateljstvom ukoliko se tužilja ne iseli u roku od 10 dana, izazvao uznemirenost i strah kod tužilje, što u sklopu sa ranijim iskustvom nasilja prema njoj, opravdava određivanje adekvatnih mera zaštite od nasilja u porodici. Prema mišljenju organa starateljstva celishodno je da se tuženom izreknu mere zaštite nasilja u porodici u odnosu na tužilju kao žrtvu nasilja. Tužilja se oseća ugroženo u egzistetno visoko konfliktnim odnosima sa tuženim kao članom porodice koji je nasilje vršio.

Imajući u vidu mišljenje nadležnog organa starateljstva i činjenice koje je utvrdio na osnovu ocene dokaza, prvostepeni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju od strane tuženog ispoljeno ponašanje sa karakteristikama nasilja u porodici prema supruzi u smislu člana 197. Porodičnog zakona i odredio odgovarajuće mere zaštite od nasilja u porodici primenom člana 198. ovog zakona. Donetom presudom sud je izrekao tuženom zabranu prilaska tužilji AA na udaljenosti manjoj od 100m i zabranu svakog daljeg uznemiravanja tužilje, na period od godinu dana koji je potreban da bi se postigla svrha određivanja mera, uz mogućnost produženja. Istog je stava bio i drugostepeni sud kada je potvrdio presudu prvostepenog suda. Razlozi stoje do toga da je i pre događaja od 04.01.2024. godine bilo prisutno ponašanje kao fizičko i psihičko nasilje ispoljeno od strane tuženog prema tužilji, i da bez obzira na činjenicu što je tužilja uputila tuženom uvredljive reči prilikom događaja koji je tuženi snimao, u ovom slučaju postoji jasna granica između žrtve i nasilnika, shodno čemu su određene adekvatne mere zaštite od nasilja u porodici u najdužem trajanju, kao neophodne kako bi se tuženi objektivno sprečio u daljem ispoljavanju nasilničkog ponašanja i za tužilju obezbedio mir i spokojstvo.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom tuženog osporava pravilnost primene materijalnog prava, neprihvatljivim navodima da se u konkretnom slučaju radi o izolovanom događaju povodom kog je tuženom izrečena hitna mera, da je reč o poremećenim partnerskim odnosima gde tužilja istovremeno ispoljava nasilje prema tuženom i da u toj situaciji nije potrebno određivanje mere zaštite od nasilja u porodici. Navodima revizije osporava se u suštini ocena nižestepenih sudova formirana na osnovu utvrđenih činjenica o ispoljavanju nasilja tokom vremena zajedničkog života supružnika i prihvaćenog mišljenja organa starateljstva. Revizija nije osnovana ni u shvatanju o neopravdanosti određivanja mera porodično pravne zaštite.

Za odluku o merama porodičnopravne zaštite dati su dovoljni i jasni razlozi od strane nižestepenih sudova, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. U reviziji se ponavljaju navodi isticani u žalbi, koji su predstavljali predmet ocene drugostepenog suda, a koji je po nalaženju Vrhovnog suda dao pravilne razloge koje je uzeo u obzir i koji su bili od značaja za pravilno odlučivanje.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice. Kod utvrđenja da postoji nasilje u porodici i na koji način vršeno od strane tuženog, opravdano su određene mere zaštite od nasilja u porodici, predviđene članom 198. Porodičnog zakona.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića - njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucije sistema na nasilje u porodici, određivanjem mera zaštite od nasilja u porodici sa ciljem da se ponovljeno vršenje nasilja prevenira. Vidovi ponašanja kao što su drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Mere zaštite od nasilja u porodici se izriču zbog već ispoljenog nasilja. Izvršeno porodično nasilje, dovoljan je razlog za izricanje mera porodično pravne zaštite. Ovo, pre svega zbog toga da nasilje ne poprimi uzlaznu liniju. Svrha zaštitnih mera porodično pravne zaštite jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Konkretne mere zaštite su određene primereno konkretnim radnjama koje se kvalifikuju nasiljem i uznemirenosti člana porodice zbog preduzetih radnji i osećaja ugroženosti.

Po oceni Vrhovnog suda, određenim merama zaštite je moguće postići svrhu da se obezbedi mir, spokoj, bezbednost i život bez straha od daljeg nasilja. Period od godinu dana trajanja mera zaštite je dovoljan da bi se postigla svrha određivanja takvih mera, s tim da se one mogu produžiti dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković